Без даљих претњи, време је за одговор

Руске власти желе да покажу поштовање одређених правила у рату у Украјини. Запад је од почетка СМО, а заправо од 2014. године, припајањем Крима, веровао да је Русија прекршила (за Запад корисна) правила. А чак и да није, то не би значило ништа. Дакле, Запад игра без правила против Русије.

Западу је важно да порази и «деколонизује» Русију – у најмању руку да је ослаби и потчини, односно да је врати у деведесете. Која се цена може платити за ово? Све осим директне нуклеарне конфронтације. Могло би да се користи било шта друго.

Уместо тога, Русија гради свој сопствени систем правила, а Запад то уопште ни не разматра. А, чак се и не претвара да их узима у обзир. Свако самоограничење, које Москва у рату заступа, Запад тумачи као слабост. И, наставља да инсистира на томе.

Украјина се већ дуго понаша ирационално. Што више губи, то више гризе. То је облик животињског беса, па су ракуни и веверице, који побегну из шуме смртоносни, јер их прогони тамна побеснелост. И ту нема правила. Па је зато и изазивање нуклеарног сукоба за украјинске власти не само дозвољено, него и пожељно. Шта прихватити од побеснеле, отровне веверице?

Да би се наставило исправно, треба да градимо реалистичнији систем позива и одговора. Пре употребе ТНО и СНО (тактичко и стратешко нуклеарно оружје), још увек постоји широк спектар могућности за ескалацију сукоба конвенционалним оружјем. А многа од конвенционалних оружја још нису коришћена. Ово проистиче из правила. Правила то не дозвољавају. Али, ако правила постоје само за једну страну, а за другу их једноставно нема,  а камоли за опседнуте у Кијеву, онда се више ни не ради о правилима.

Језик који разуме само један учесник у дијалогу нема сврху. На крају крајева, та правила никоме у земљи, нити су потребна, нити их разумеју.

Претити просто да ћемо реаговати, ако буде потребно и да имамо оно што нам треба, очигледно није довољно. Морамо да одговоримо. Ако имамо оно што нам треба, сада је време. Али и ако немамо ништа, можемо нешто да урадимо – да урадимо или пронађемо нешто. По могућуству, да буде нешто тешко, циљано и веома застрашујуће. Нема лека за бес. Од тога се мора и кренути.

Биће нападнут Крим, као и наше старе територије. Већ нападају.

До Запада још нећемо стићи. И даље остаје питање ТНО и НСО. Та тема је последња. Не претпоследња.

Али, има нешто што можемо да учинимо против полуделих. Мислим да је ово случај у којем, ако можемо, урадићемо.

Иначе ће наше претње постати слабе.

Држимо фронт захваљујући херојским напорима наших људи. Тешко јесте, али држимо фронт. Губици непријатеља јесу огромни, али овде је потребно још нешто. Било би добро да је то нешто оштро, неочекивано, тешко и кобно за непријатеља. Победа је изнад сваког правила, а правила у нашој ситуацији ни немају смисла. И ништа мање од Победе нас неће задовољити.