Украјинска војна стратегија и национални интереси Сједињених држава (1)

Тренутне активности у области Херсона и принудно повлачење руске армије удахнуле су нездрав оптимизам и хунти у Кијеву и њеним западним покровитељима. Нашироко се верује, уз позивање на разне западне политичаре и војне званичнике, да Херсон није стратешки важно чвориште из којег је могуће контролисати Крим (и ударити на њега), већ важан психолошки и морални подстицај за Украјинце. Даље напредовање ће омогућити Украјинцима да преузму контролу над Севернокримским каналом, односно да прекину довод воде Криму. Па ће тако Кијев ојачати своју позицију за преговоре са Русијом. Ако се већ постављају питања репарација, нови успеси могу подстаћи Зеленског да намеће најневероватније услове.

Истовремено је очигледно да Запад неће смањити помоћ Украјини. Мало је вероватно да ће резултати избора за Конгрес у Сједињеним државама променити општи став Вашингтона према тренутном сукобу. ЕУ, такође, за сада не показује неки знак да ће променити своју политику.

Исто тако, ако пратимо како је Запад деловао од почетка специјалне војне операције у фебруару, открићемо да прилагођава своје приступе, што ствара нове ризике за виталне интересе Русије.

Пензионисани пуковник Корпуса маринаца Сједињених држава, Ендру Милбурн је у мају 2022. године истакао да «обезбеђивање војне помоћи Украјини није у складу са захтевима на бојном пољу… Војна помоћ би требало да буде усмерена на стварне потребе – и, ту се политика Сједињених држава руши. Потреба за прецизним ракетама великог домета је један од примера… Није било озбиљних разговора о томе да се Украјинцима обезбеди вишецевни баца ракета (ВБР) или борбене беспилотне летелице великог домета… Украјински хеликоптери јесу прошли кроз рукавац руских система противваздушне одбране, али ризик од губитка ваздухопловне посаде учинио је овај метод снабдевања изузетно скупим. Био би релативно једноставан задатак преплавити ваздух мамцима као што су јефтини комерцијални дронови, различити модели које производи компанија DJI и да тако надјачају руску противваздушну одбрану, док шачица логистичких дронова испоручује виталне залихе које би омогућиле гарнизону да се бори на неодређено време».

Током протеклих месеци, америчка војна и политичка команда су делимично исправиле ову грешку и видели смо појаву нових система наоружања које користи украјинска страна. Да не говоримо о великим количинама компактних противоклопних и противваздушних система који су стигли и стижу у Украјину.

Постоји још један ризик, односно опасност по животе цивила. После провокације украјинске војске у Бучи, уз подршку западних стручњака, где су убијане присталице уједињења са Русијом, а то је представљено као ратни злочин руске војске, овај сценарио би могао да се понови у Херсону.

Чињеница је да је Украјина од сâмог почетка операције ставила улог на «герилизам», како би паралисала логистику и позадину руске војске. Али, не само то. Део ове стратегије је и идентификација појединаца који сарађују са руском администрацијом.

Како пише Жан-Франус Рател (Универзитет у Отави), који је истраживао ово питање, «уместо да се директно сукоби са руским снагама, бунт је углавном усмерен на циљање колаборациониста — посебно у јужној Украјини — и ометање руске војне логистике у нади да ће окупацију тешко одржати на дуге стазе. Покушаји атентата на проруске администраторе и њихове сараднике били су главна тактика побуњеника, која је имала за циљ ширење страха и одвраћање од даљег регрутовања. Међу 55 епизода побуњеничких активности документованих између 24. фебруара и 2. новембра, више од половине (31) су покушаји атентата на јавне званичнике на територији коју је окупирала Русија, при чему је 12 убијено,  12 рањено. Темпо покушаја атентата се брзо повећао током лета, наглашавајући улогу побуњеника и недостатак учинковитог руског деловања против побуњеника. Коришћене методе су укључивале импровизоване експлозивне направе, аутомобилске бомбе, пуцњаве, па чак и нервне агенсе. Листе са именима наводних сарадника које треба убити, круже Интернетом, вероватно да обесхрабре проруске званичнике да остану на функцијама».

Аутор бележи пропагандне активности украјинских нацистичких ћелија, појаву група као што су «Бердјанска партизанска армија» и Покрет отпора «Слободна Украјина», који су прилично активни на Интернету и објављују видео снимке у којима се прети руској војсци и свима онима који је подржавају.

У ову слику се уклапају и напади на руску територију. Украјински побуњеници и њихови саучесници у Русији активно су саботирали пруге и далеководе у Курској и Белгородској области. Они су, такође, могли бити умешани и у инциденте у вези са складиштима горива и оружја на територији Русије. Према Њујорк тајмсу, украјински побуњеници успевају редовно да прелазе непријатељске линије и повезују се са украјинским оружаним снагама. Ову информацију је тешко доказати или оповргнути, али чињенице потврђују активност одређених снага, што се може квалификовати као терористичка активност.

Жан-Франсус Рател закључује да «ограничени случајеви директне конфронтације са руским оружаним снагама (насупрот циљаним убиствима) указују на пажљиво спроведен приступ, који је требало да исцрпи окупаторске снаге усмеравањем на сараднике и њихове институције. Циљана убиства су моћан симбол и захтевају мање ресурса и мање координације између партизанских и регуларних снага. Истовремено, успех побуњеника у циљању руских складишта оружја и линија снабдевања наглашава њихову ширу улогу у украјинским војним напорима». Стога ће се у блиској будућности наставити са таквим техникама понашања.

Коначно, постоје ризици у промени стратешких праваца УОС (Украјинске оружане снаге) на плану операција. Поред копненог коридора до Крима, поморске активности могу бити активиране и подигнуте на други ниво.

Данијел Фиот, шеф програма за одбрану и јавну администрацију у Центру за безбедност, дипломатију и стратегију у Бриселској школи управљања напомиње да је «Украјина показала висок степен прагматизма и генијалности на бојном пољу и користила беспилотне летелице и импровизоване противбродске ракете за држање руске морнарице на одстојању. Њен напад на Керчки мост је пример колико су далеко украјинске снаге спремне да иду, чак и без поморских способности.

У зависности од тога колико далеко Украјина може да држи руске снаге, Запад би требало поново да  размотри испоруку одговарајућег поморског наоружања Кијеву. Ово би могло да почне са већим приливом противбродских пројектила као што је Харпун, али то може значити и обуку УОС да користе микро-торпеда из растућих залиха патролних бродова које ће вероватно добити у будућности. Данас се понављају позиви за више дронова, борбених авиона и тенкова, али постоји озбиљна потреба да се овде озбиљно размотри поморска димензија јер сâми патролни бродови неће моћи да промене поморску равнотежу против Русије“.

Фиот не само да потврђује улогу Украјине у организовању напада, већ и јасно подстиче већу војну помоћ, такве количине и квалитета, да може да промени тренутни однос снага у Црном мору.

Наставиће се

Извор