Коронавирус и хибридни рат

Представници иранских и кинеских власти су раније изјавили да коронавирус није ништа друго до биолошко оружје створено у америчким војним лабораторијама. Амерички медији су пожурили да оптуже ауторе ових изјава за ширење теорија завере. А, заговорници теорије су наставили да развијају даља нагађања - да ли је су подаци процурели случајно или су сва дејства била намерна?

У контексту појма као што је хибридно ратовање (са једне стране, прилично специфичан концепт вођења војних операција и постизања политичких циљева, а са друге, гласан термин који се последњих година користи као врста речи-паразита), почело се са повезивањем коронавируса и стратегије која има за циљ да поткопава економски раст, како Кине, тако и других земаља. Теоретичари завере су чак и епидемију унутар Сједињених држава почели да тумаче као заверу транснационалног капитала против Доналда Трампа, уочи председничких избора.

Ако занемаримо такве закључке, избијање пандемије и даље се може сматрати ратом, само је потребно рационално приступити овом термину. У Кини, мере предузете против епидемије изгледају сасвим логично и адекватно - пре свега, поставило се питање, не ко је крив, већ шта урадити. Није случајно што су се оптужбе за умешаност америчке војске појавиле након што је криза прошла, а раст смртности и зараза у Кини почели да опадају.

Па, како је систем контроле грађана у Народној републици Кини разрађен прилично јасно, а конфуцијанска свест о послушности властима помогла да се идентификују заражени и створе потребни услове за изолацију, било је могуће релативно брзо спречити ширење, што се не може рећи за Иран и европске државе. Поред разлике у менталитету људи, свету су се открили аспекти као солидарност, спремност за помоћ и (или) њихово одсуство. Сви ови фактори су пресудни током кризних ситуација и војних сукоба. Стога, поређење вируса са сличном претњом није случајно, а у историјском контексту и раније су се, у фигуративном смислу, борбе против разних епидемија и сличних појава називале ратом - рат против глади, рат против алкохолизма, итд.).

Како садашњи вирус није типичан, поређење са неконвенционалним обликом рата је оправдано. Са тим у вези, на сајту америчког издања, посвећеној специфичним сукобима, попут малих ратова, тероризма и непријатељстава у урбаном окружењу, појавила се занимљива публикација под називом “Употреба хибридних ратних механизама за борбу против короновируса и борбу против будућег биолошког оружја. Нови приступ“. Аутор је официр америчке војске са искуством служења у Авганистану и Ираку. На скали претњи, он поставља коронавирус између милиција (левичарских), које су ближе конвенционалним сукобима и гериле (десничарске), која је склона неконвенционалном рату. Разлика међу њима је у томе што крајњи леви спектар карактерише поуздан обавештајни рад и поштовање свих закона рата, док је на десној страни (екстремни облик је тероризам) ниво података је врло низак, а ратни закони се не поштују, што у великој мери усложњава разумевање ситуације и спровођење било какавих дејстава. У случају заразних болести, и посебно у случају Covid-19, највећи проблем представља правилно функционисање здравственог система и транспортне мреже.

Ако се сам вирус сматра хибридном претњом, тада је неопходно спровести препознавање карактеристика, како би се идентификовала средства која ће се користити у борби против ове претње. С обзиром да је носилац и дистрибутер инфекције човек, кретање људи спада у област посебне пажње. Стога се ради о правилној изолацији и карантину.

На војном језику, победити противника значи спровести одређене врсте операција које се могу комбиновати. По правилу, то су исцрпљивање, измештање и разбијање. У првом случају, подразумева се положај оружаних снага у повољнијем положају и временском интервалу у коме би се уништиле непријатељске снаге, брже него што се могу опоравити. Проглашавање пандемије као реалне, значи испуњавање услова за успостављање карантина. Пре свега, говоримо о одговарајућем приступу, тј. намјерној самоизолацији. Ако се друштвена самоизолација јавља само као реакција, онда потпуна изолација може бити проактивна мера против ширења вирусне инфекције.

Друга операција је измештање, која има за циљ брзе промене услова, тако да непријатељ не би могао да преузме иницијативу. Ако је коронавирус противник, онда се мора изоловати у најмање групе - тј. затворити школе, вртиће, универзитете, музеје, и уопште, сва јавна места, као и границе и увести забрану саобраћаја. Упоредо са тим, требало би обавити и тестирање на вирус и створити додатне могућности за пружање медицинских услуга. Да се ​​не би сузбијала слобода окупљања грађана док трају посебне мере, потребно је створити посебне дигиталне јавне просторе.

Трећа операција је растурање. У рату, то је разорни учинак дејства масовног оружаног дејства на циљеве. За пандемију, то је вакцинација. У ствари, ово је најучинковитија метода, а уз то је и најлакша за примену. Али, шта ако вакцине још нема? Које су мере коришћене у рату у случају када није било потребне количине муниције? Питање је сложено, али, истовремено мора да се реши без одлагања. Или морате користити друга средства, која могу заменити оружану силу или хитно извршити (купити / позајмити од треће стране) потребан број бомби и граната. Значајно је да су Светска здравствена организација и УН показали као неспособни да одговоре на епидемију. Дакле, нешто није у реду са пројектом светске владе и глобалног управљања. Суверенистичке одлуке делују као учинковитије, чак и ако се исто искуство шири широм света.

Другачији поглед на употребу војне силе против епидемије изнео је пензионисани амерички морнарички адмирал и бивши главни заповедник НАТО, Џејмс Ставридис, који је на пандемију реаговао чланком у издању Bloomberg, од 14. марта. Он је, наравно, похвалио америчку војску због учешћа у борби против колере на Хаитију 2010. године и улогу Сједињених држава у спречавању ширења еболе у ​​Западној Африци. Међутим, значајно је да је одао почаст и кинеској војсци, која је успела да брзо отвори болницу у Вухану. Ставридис позива да се узме у обзир пример из Кине и да се Пентагон реформише по истом принципу - америчка војска треба да уме да се брзо пребаци на цивилне задатке, међудржавну сарадњу и, посебно да је у стању да у вези са текућим проблемом заједнички делује са кључним организацијама, да се та сарадња детаљно разради и почне се са применом у пракси.

Поређење са условима рата се, такође, може посматрати из перспективе дугорочне стратегије, посебно наметање даљих мировних услова.

Ако су током Другог светског рата Сједињене државе покушале да успоставе сопствена правила за следеће деценије, а свој утицај појачају Маршаловим планом, сада Федералне резерве смањују кључну стопу и штампају додатне милијарде долара, које ће само увећати ниво ризика од распада укупне масе неосигураних новчаница. Ово је слично старим методама, али питање је – да ли ће успети у новим условима?

А, чињеница да се Сједињене државе одричу глобалне доминације потврђује и чињеница да су све “мировне трупе” евакуисане из 60 земаља. И то се догодило први пут у историји ове структуре.

Кина је другачије поступила и сада је на челу, пружајући хуманитарну и медицинску помоћ другим земљама, посебно Италији. Желео бих да верујем да ће Русија следити овај пут, уколико постане неопходно да помогнемо другима. Али, прво је потребно показати учинковитост у сопственој земљи. А, дејство вирусне епидемије се, такође, може упоредити са екстремним условима рата, у смислу могућности кретања и исправног распоређивања ресурса, чак и ако се рат води на необичан начин и нема политички циљ у класичном смислу.