Хибридна политика

Либерални глобализам је клинички мртав. Запад, отац те такве лицемерне експлоатације, дао му је апарате за одржавање у животу. Недавне европске економске потешкоће и политички хаос су отворили смртне ране. Грчки референдум о ЕУ, Брегзит, мигрантска криза, тероризам, јачање конзервативних гледишта су све непосредни или посредни ефекти пракси вештачких идентитета. А вештачки идентитет се заснива на лицемерној западној секуларно-демократској идеологији експлоатације.

У име слободе и ослобађења, глобалисти су се ангажовали у сталном рату. Људи са Блиског истока су се супортстављали томе својом сопственом крвљу од сâмог почетка агресије глобалистичке демократије. Милиони етничких арапских муслимана и других мањих етно-религијских група су убијени, а небројену цивилну инфраструктуру су уништавали управо ти борци за слободу. Глобалисти намерно уништавају префињеност других цивилизацијских пракси, како би наметнули западне технике експлоатације.

Цивилизација има органски начин да изрази свој идентитет. У њој се садржи и историја  колективне борбе против настраности. Цивилизација се, протоком времена, шири и скупља као код откуцаја срца. Да би се владало одређеном цивилизацијом са позиције аутсајдера, мора се прво разбити јединство народа те цивилизације, на све могуће начине. Морају се поделити наметањем нових или старих идентитета, како би се подстакли сукоби између друштвених група.

Од почетка економске структурне кризе у свету, који се појавила у периоду 2008-09. године, Запад је почео да утабава пут како би се повукао из центра светске сцене, са намером да  контролише цео свет, из сенке.

Запад је увео своје, такозвано Арапско пролеће. Арапско пролеће је пројектовано и спроведено како би се створиле дуготрајне политичке поделе између различитих идеолошких група на Блиском истоку. Те групе је наоружавао и обучавао Запад са својим блискоисточним савезницима, како би произвели хаос и извезли га широм читавог Блиског истока и даље. Даеш је један од тих производа.

Завади, па владај - је историјски ефикасна политика за империје у опадању. Видели смо то у Африци током колонијалног и пост-колонијалног периода. Видели смо како су се Монголи повукли, спроводећи ту политику, постављајући, истовремено муслимане из Средње Азије у Кину и доводећи Кинезе у Средњу Азију. Римско царство у Европи је поделило Македонију на четири републике, којима су међусобни односи били строго забрањени, а били су забрањени и са хеленским светом. Британско-француско-руским договором и Сајкс-Покоовим споразумом је подељен Блиски исток. Видели смо и да су Британци и Французи подржали разне индијске државе у међусобним сукобима, и као средство за подривање утицаја једни другима и консолидујући своју власт. Каснијим повлачењем Британске империје са Индијског полуострва, направљена је подела на Индију и Пакистан на верским основама, а ове државе су постале регионални непријатељи.

Капитализам у повлачењу је доктрину Завади, па владај, претворио у доктрину Направи хаос, па владај, која се спроводи са безбедне удаљености.

Свет је повезанији физички и технолошким достигнућима, а моћ је заснована на читавом економском систему који финансијски глобалисти могу да контролишу и да користе регионалне и међународне сукобе и спорове зарад својих интереса. Ако западни либерални економски глобализам може реметити, стварати хаос и поделе у удаљеним цивилизацијама, англосаксонска хегемонија, коју предводе ти либералних глобалисти, биће једини корисник сваког аспекта њене дуге праксе империјализма. Више подела у друштву ће неком региону донети више хаоса. Регионалним хаосима ће управљати регионални лидери и водити ка зависности од глобалиста. Више зависности од финансијског глобализма значи више могућности за искоришћавање света. А, веома је сигурно имати посредну, али потпуну контролу над регионом, која неће довести никакву плодну домаће побуну. С обзиром да шефа државе неће занимати да покаже одговорност према својим грађанима због његових посредничких деловања, он ће грађанима тврдити да ће англосаксонска хегемонија остати као господара лутака. Те су, дакле, глобалисти  успешни у стварању илузије лажног поноса англосаксонских народа.

Хибридна политика

Посматрамо од сâмог почетка капиталистичко-глобалистичку агресију, која је таква друштвено-економска револуционарна снага, да је привремено могу зауставити или забранити и комунизам, и национализам или традиционални конзервативизам. Али, ниједано од њих не у потпуности. Видели смо да комунизам није могао да издржи, национализам је поражен у Другом светском рату. И видели смо како се традиционални конзервативизам бори против глобалиста у Украјини, на Блиском истоку, у Јужној и Југоисточној Азији. Иако је традиционални конзервативизам на тим местима веома угрожен, јер је англосаксонски капиталистички глобализам врло моћан у свим аспектима.

Стога глобалисте морамо суочити са новим граничним приступом 'хибридној политици". Како је свет етнички, верски, културолошки, цивилизацијски и идеолошки подељен, глобалисти користе те поделе, у име глобалног јединства, односно глобалног идентитета.

Такав површни и вештачки уједињени идентитет ради као гумица за брисање етничких, верских, културолошких, економских и политичких идентитета самоодређених група, тако да глобалисти могу везати свет, да прати њихове наредбе. У садашњем свету, у коме постоји очигледни сукоб интереса унутар глобалистичког система који се појавио током избора у Сједињеним државама прошле године, и како су глобалисти укључени у непрекидни хаос широм света, прагматична руководства сас трана супротстављених глобализму, треба да искористе прилику. Све етно-религијске снаге које верују у национализам и конзервативне економске политике, треба да буду савезници опозиције глобализму. Етницитет, религија, национализам и конзервативна економија су четири различите снаге које се идеолошки супротстављају брисању идентитета које спроводи либерално-капиталистички глобализам. Морамо ујединити позитивне снаге у нашим друштвима како би се супротставиле чудовишту. Морамо имати на уму да само етничка припадност, или само вероисповест, национализам или конзервативна економска политика не поседује потребну снагу да победе моћни глобализам. Само уједињеност може да га надвлада. Иран је добар пример за то.