Трамп се предао: изведени су ракетни напади на Сирију

Трамп је одлучио да је добро напасти Сирију. (Фото: Википедија)
14.04.2018

Рат у Сирији је почео. Ове ноћи, коалиција Сједињених држава, Британије и Француске извршила је напад, лансирајући више од сто крстарећих ракета на стратешки важне циљеве. Напади су одбијени, али сâма чињеница да се напад догодио указује на опасне трендове. Могуће је да ово није крај.

Трамп се предао

Све ово време, амерички естаблишмент (војска, ратни хушкачи, паралелна држава) имао је огроман утицај на америчког председника.

Сада постоји сумња - да ли је Трамп био "Трамп" у тој популистичком смислу, како се представљао током предизборне кампање, или је од почетка био "прерушени Клинтон"?

Како год било, Мулерова истрага о Трампу и његовом окружењу се није завршила. Од када се заоштрила русофобска реторика око "случаја Скрипал" и прве оптужбе о наводном хемијском нападу почињеном у Думи, Трамповог адвоката су претресали како би пронашли нове  инкриминишуће доказе. У условима уцене, Трамп је на крају одустао од своје позиције. Дуго се трудио да балансира, али сада је постало немогуће.

Раскол у Сједињеним државама

Матис и саветник за националну безбедност Џон Болтон су се и раније сукобили по овом основу: саопштено је да су амерички секретар за одбрану, Џејмс Матис и председник Здруженог комитета начелника штабова, Данфорд "забринути због ескалације и могућих превентивних напада на америчке снаге", док је Џон Болтон смислио "стару добру смену режима".

Матис је раније нагласио да Сједињене државе не би требало да подстичу још један грађански рат. "Наша улога у Сирији је победа над Даешом (терористичка организација забрањена у Русији) и нећемо се укључити у овај грађански рат."

Међутим, иако је Трамп био гурнут да донесе одлуку, сада ће његови противници користити исту ту одлуку да критикују председника (најинтересантније је да су демократе промениле позицију – обично су они ти који доносе одлуке о бомбардовању). Тако је лидер Демократа у сенату Сједињених држава, Чак Шумер, иако је подржао "прецизан и ограничен" напад, позвао и на опрез, како се земља не би увукла у још један војни сукоб.

Други сенатор, Том Јудал, је отворено критиковао одлуку, рекавши да увлачење Сједињених држава у грађански рат у Сирији прети да прерасте у велики рат. Према његовим речима, "ово није риалити шоу на телевизији", а Американци не могу себи приуштити нови грађански рат - иначе "ризикују сукоб великих сила".

Критика коју је упутио Берни Сандерс, била је очекивана: он је удар Сједињених држава на Сирију назвао “нелегалним и неовлашћеним”.

Није искључено и да ће се притисак на Трампа појачавати и да ће напад на њега доћи са бока. Не искључује се и сценарио са импичментом (опозивом).

Нови удари

На Сирију ће вероватно бити изведени нови напади.

С једне стране, Трамп је наговестио да ово није крај. Са друге стране, Матис наговештава да ће ово бити једнократно дејство.

У Француској кажу да, иако су ракетни напади престали, Французи су спремни да пошаљу трупе, ако је потребно. У сваком случају, нови напади су могући, нарочито имајући у виду свакодневне контрадикторне изјаве из Беле куће.

Сигнал Русији

Пре свега, ово је покушај да се сломи коалиција Русије са Ираном и Турском, која је у протеклих годину дана показала успехе без преседана у региону и ојачала своје позиције. Важно је напоменути да су међу циљаним објектима били ирански.

Подсећамо, пре овог напада, Израел је раније напао Сирију - како би ослабио утицај Ирана. За Тел Авив, јачање позиције противника је неприхватљиво.

Истовремено, Турска се није показала у најбољем светслу, одобравајући напад на Сирију. Анкара и Дамаск су и су раније имали супротстављене ставове, али Турска и даље својим непријатељем сматра Сједињене државе, а не Асада. Али овде се ради о личним амбицијама Реџепа Тајипа Ердогана.

Амерички стручњаци напомињу да је у многим аспектима овај напад био "симболичан", јер нису ударали по руским циљевима, како не би подстакли Трећи светски рат.

Међутим, сâма чињеница да је овај напад прошао некажњено, а изведен је на основу неутемељених аргумената о наводном “хемијском нападу” у Думи, показује да ратни хушкачи неће одустати од класичних метода некажњених напада на државе и разарања стабилности у државама у којима своје позиције јачају главни ривали атлантиста.