Десет година политичког позоришта на Косову и Метохији

Током прошле године, признање независности такозване ‚Републике Косово‘ повукла је Република Суринам, затим признање-повлачење-признање од стране Гвинеје Бисау.

Потребно је присетити се негативног става пуковника Гадафија према овој такозваној држави, али и данашње либијско признање лажне државе на српској територији. 

Куба, која је и након Фиделове смрти наставила да буде земља његове идеје, данас у складу са његовим ставом, независност не признаје.

Ту је и Шпанија, држава ЕУ, која ову такозвану државу не признаје, јер сличан проблем има „код куће“, а политичко лицемерје често уме да се врати као бумеранг.

Поред држава које нису признале лажну државу Косово су и Русија, која се од 17. фебруара 2008. прва поставила као међународни заштитник Косова и Метохије као територије Србије. Затим Кина, Иран, Ирак, Палестина, Израел,  итд.  Актуелна тема ових дана свакако је Чешка и њено велико залагање за то да се проглашење независности угуши. У Чешкој се на десетогодишњицу овог проглашења очекује велики митинг и потписивање петиције која би требало да наведе чешку Владу да признање повуче.

Из наведених примера могу се уочити три модела држава које су се укључиле у овај „повуци-потегни“ рат: оне које зависе од западних сила, и своју политику усмеравају и постављају у складу са жељама тих сила, а не сопствених. Други су оне које су довољно независне и јаке, да своје одлуке о оваквим међународноправним питањима доносе сâме. Трећа група држава су оне попут Чешке, као и оне које иду из једног смера у други. Оне код којих се са унутрашњом политиком и сменом власти, мења и ово, за Србију важно питање, које је и од државне и историјске важности.

За неке је питање Косова само део глобалне политике, део уступка за неки други уступак, док је за Србију од суштинског значаја.