Да ли се Израел припрема за нови рат?

Израз ‘дистопија’ је сковао Џон Стјуарт Мил крајем 19. века, насупрот термину еутопија или утопија који је Томас Мор користио да означи идеално место или друштво. Дакле, дистопија би требала да буде "негативна утопија у којој се стварност одвија у условима супротним од оних у идеалном друштву". Дистопије су смештене у затвореним клаустрофобичним окружењима, уоквирене у антидемократске системе, где се верује да је владајућа елита стекла право да нападне сва подручја стварности, и на физичком и виртуелном плану, па да, у име светости државе, чак укине принцип неповредивости особе (habeas corpus). Сви симптоми накнадног обрта система ка тоталитарном су оличени у успостављању расне сегрегације (апартхејда) и пракси систематског мучења, тј. у саставним елементима такозване „негативне савршености“; овај израз користи романописац Мартин Амис да означи „опсцено оправдање употребе крајње суровости, масовне и намерне, који спроводи наводна идеална држава“.

Све ово је јасан одраз скретања израелске дистопијске државе ка тоталитаризму у "спирали тишине" главних мејнстрим  медија у свету, које контролише транснационални јеврејски лоби – ову теорију је обликовала немачки политичар Елизабет Ноел-Нојман у књизи "Спирала тишине. Јавно мнење: наша друштвена кожа" (1977) – ова књига је симбол "формуле когнитивног преклапања које успоставља цензуру кроз намерно и угушујуће нагомилавање порука са једним јединим знаком." То претвара процес у спиралу или у понављање позитивних повратних информација и последично, у манипулацију светским јавним мнењем. То би, заједно са укидањем новинарског етичког кодекса, довело до примене самоцензуре и "nolis volis" потчињавања уредништву транснационалног јеврејског лобија који би контролисао већину глобалних медија. Новинарска професија (и проширено на преовлађујуће светске медије) постала је пука покретна трака за постулате транснационалног јеврејског лобија који је заразио естаблишмент или доминантни систем западних друштава.

Нетанјахуова издаја Херцлових постулата

Теодор Херцл се сматра оцем садашње државе Израел и оснивач ционизма, а у својој књизи "Јеврејска држава: есеј о савременом решењу јеврејског питања" предложио је стварање независне и суверене јеврејске државе за све Јевреје у свету и истовремено промивисао стварање ОСМ (Светске ционистичке организације), а у свом делу „Стара нова Земља“ (из 1902.) поставља темеље садашње јеврејске државе као утопије модерне, демократске и просперитетне нације у којој се јеврејском народу пројектује и тражење права за националне мањине из тог времена, који у том тренутку нису имали државу, као Јермени и Арапи. Међутим, на сајту aurora-israel.co/il се осуђује „изолационистичка политика премијера Бенјамина Нетанјахуа, која је, изгледа, антипод оснивачима ционизма, као што су Теодор Херцл и Хаим Вајсман, који су покрет укључили у спектар Напредних на пољу дипломатије, па се поставља питање да ли се дипломатска изолација Израела може преокренути политиком која је супротна непокретности и затварању."

Тако, јеврејски покрет Peace Now у свом извештају “Одмицање од решења о две државе”  тврди да Нетанјахуова влада планира да настави пројекат изградње више од 55 000 кућа у насељима која се налазе на окупираној територији Западне обале и Источног Јерусалима, да би се више од 8 000 људи населило у колонији Е-1, области од 12 квадратних километара, која се налази између јеврејског насеља Маале Адумин и североисточног дела Јерусалима, што би у пракси значило престанак постојања две државе и декрета Све власти до црвене линије, који су увеле Сједињене државе и ЕУ. Резултат тога био је да је Обамина администрација дозволила Савету безбедности УН да осуди израелска насеља, занемарујући изабраног америчког председника Доналда Трампа, који је безуспешно покушавао да заустави резолуцију, а Сједињене државе су прекинуле свој традиционални став постављања вета у вези са овим критичким текстом о Израелу и биле уздржане, док је осталих четрнаест чланова Савета гласало за текст осуде Израела, што је за непосредан колатерални учинак имало “енергичну осуду Нетанјахуове владе у резолуцији СБ УН, која захтева окончање колонизације и покушава да осигура одрживост решење о две државе, као и одлуку Сједињених држава да дозволи усвајање резолуције.”

Нетанјаху и манипулсање страхом

Американац Харолд Ласвел (један од пионира истраживања масовне комуникације) је проучавао пропагандне технике после Првог светског рата и утврдио начин манипулације масама (хиподермичка игла или теорија магичног метка). Теорију је изложио у књизи  "Пропагандне технике у светском рату" (из 1927.) и засновао је на "убризгавању конкретне идеје становништву, уз помоћ масовних медија, који треба да усмере јавно мнење у корист одређене групе и омогуће да се постигне наклоност појединаца ка одређеној политичкој идеологији без прибегавања насиљу" (одбрана свете безбедности Израела).

Едвард Л. Берниз, нећак Зигмунда Фројда и један од пионира у истраживању масовне психологије, у својој књизи "Кристализовање јавног мнења", разоткрива мождане механизме групе и утицај пропаганде као методе за обједињавање њеног мишљења. Тако, према његовим речима "групни ум не мисли, у строгом смислу те речи. Уместо мисли, има нагоне, навике и осећања. У тренутку одлучивања, његов први нагон је обично да следи пример вође коме верује", што је разлог због којег ће се пропаганда ционистичког естаблишмента усмеравати не на појединачни субјект, већ на Групу, у којој је личност једнодимензионалног појединца разблажена и пропада. Огрнута фрагментима лажних очекивања и уобичајених тежњи које је подржавају, користи невидљиву диктатуру страха од Трећег холокауста, од Хамаса, Хезболаха или Ирана.

Након што су амерички Сенат и Конгрес прихватили и одобрили саопштење које су припремили републикански сенатор Линдзи Грејем и демократски, Роберт Менендез, у коме се наводи да "ако Израел буде приморан да се брани и да предузме мере (против Ирана), Сједињене државе ће то подржати војно и дипломатски” сведочићемо појачаном притиску про-израелског лобија из Сједињених држава (AIPAC) да се настави са дестабилизацијом  Сирије и Ирана експедитивним методама у периоду Трамповог председниковања, које ће америчко-британско-израелска трилатерала да искористи за преуређивање неповезаних делова слагалице у садашњим блискоисточним државама, како би се постигле стратешки повољне границе за Израел, следећи 60 година стари план, који су оркестрирале владе Британије, Сједињених држава и Израела, а који би имао подршку главних западних савезника (Greater Israel, Eretz Israel), јер би покушао да уједини антитетичке и атавистичке појмове Великог Израела (Eretz Israel), који ће се пунити садржајем из Постања 15:18, где се наводи да је "пре 4.000 година, власништво над земљом која постоји између египатских река  Нил и Еуфрат пренет хебрејском патријарху Абрахаму, а касније је пренето његовим потомцима."

То би подразумевало обнављање Балфрове декларације (из 1917.), у којој је исцртана држава Израел на огромном пространству од око 46 000 квадратних километара, које се протеже од Медитерана, источно од Еуфрата до Сирије, Либана, северног дела Ирака, северног дела Саудијске Арабије, приобалног појаса Црвеног мора и Синајског полуострва у Египту, као и до Јордана. Главни вођа ове доктрине био би Исак Шамир који тврди да су "Јудеја и Самарија (библијски изрази за садашње име Западна обала) саставни део земље Израел. Оне нису заузете, нити ће бити икоме враћене”. На овој доктрини би се могли засновати тренутни постулати партије Ликуд на чијем челу је Нетанјаху; ова партија тежи да Јерусалим постане "нераздвојна престоница новог Израела", након инвазије на његов Оријент, после Шестодневног рата (1967.).