Право Палестинаца на повратак и позната монструзна реакција Израела
06.04.2018
Право Палестинаца на повратак и типична монструзна реакција Израела
Израелске снаге су 30. марта убиле најмање тринаест Палестинаца при чему је повређено више од 1200 људи. Користили су бојеву муницију, гумене метке и употребили велике количине сузавца.
На Дан Земље У Гази, највећем затвору на отвореном, у многим градовима одржани су масовни протести, који су обележили почетак шестонедељних активности, а чији ће врхунац бити поводом Дана Накбе, 15. маја - у знак сећања на протеривање више од 750,000 Палестинаца са њихових огњишта 1948. године, како би се несметано стварала ционистичка држава Израел.
Израелске окупационе снаге окренуле су истину наглавачке изјавивши да су реаговале у ''самоодбрани'', притом нису имали никакве губитке.
Право на повратак расељених лица, један је од принципа међународног права који гарантује добровољни повратак у земљу порекла из које су расељени. Право на повратак засновано на припадности народу, држављанству или преконципирано је на бази националности, држављанства или порекла мора бити садржано у у уставу или законима сваке државе. Неке земље, међутим негирају то право у појединим случајевима, а неке и у потпуности. То је случај са апартхејдом у ционистичкој држави Израел, која је водећи спонзор терора.
Ово право је садржано у неколико модерних споразума и конвенција, пре свега у Универзалној декларацији о људским правима из 1948. године, Међународном пакту о грађанским и политичким правима из 1966. године, као и у IV Женевској конференцији из 1948. године. Сматра се да су Женевске конвенције постале обичајно међународно право и обавезујуће је и за оне државе које их нису потписале.
На право на повратак најчешће указују представници разних избегличких група како би скренули пажњу на њихово право да се врате у земљу из које су протерани.
Ратоборна апартхејд држава Израел спроводи најочигледније крши све принципе међународног права када негира право на повратак седам милиона расељених Палестинаца, притом убијајући оне који захтевају спровођење међународног права.
Ово се најбоље могло видети 30. марта, преко камера светских телевизија које су о томе известиле читаво човечанство – осим, наравно на западним медијима под контролом циониста, који су срамно ћутали о оваквим изузетно важним хуманитарним питањима.
Да ли ће се ишта променити? Вероватно не. Све док ционистички узурпатори држе за врат спољну политику Вашингтона на Блиском истоку.
