Смерница од 09.03.2016. - Очајничка посета Председника Србије

Добар дан, гледате програм Дугинове Смернице.

Ових дана, Председник Србије, Томислав Николић је у званичној посети Москви. То је добар повод да попричамо о тој држави и о дивљења вредном српском народу.

Срби су за нас више од православног, словенског, братског народа.

Дешава се, да односи међу братским народима нису увек идилични - баш као и у породици, родбинске везе нису гарант тога, да ће међу људима владати љубав и разумевање. Дешава се да буде тако али се дешава и супротно. Али то, што је између Руса и Срба, то се назива љубав.

Ми никада нисмо били посебно блиски - ни културно, ни политички, али шта боље, од просте констатације о јединству у вери и крви да нас везује са Србима.

Они - то смо просто ми, ми сами, балкански Руси, богато, трагично и крваво, али при том херојски, херојски проживевши страшну и прелепу историју.

Срби - су наше друго ја. Невелик православни народ, који је у епохи Душана Силнога створио огромну балканску Империју носећи, при томе, у својим срцима мисију златне Византије.

Они су, исто као и ми, хтели да постану Трећи Рим, али су пали под налетом вишеструко надмоћнијих хорди Турака, очајнички се борећи на Косово пољу, као ми под Москвом.

Косово - то је срце Србије! оно је било и поново ће бити, обавезно ће бити српско. Ми Руси смо се одржали, одбранили нашу слободу и нашу веру, нашу словенску истину, и за њих такође, за нашу српску браћу.

У свим преломним тренуцима судбине ми смо увек били заједно. Они су примили на себе удар наших непријатеља, ми смо жртвовали све - своје интересе, планове, да би дошли у помоћ Србима.

При томе тачно је да је то ирационално - тако поступају они који воле. Они раде то што раде и не могу да објасне зашто то раде. И Срби нам узвраћају истом мером. У Црној Гори - која је исти свет као и Србија и Русија, говоре: "У ведрој звезданој ноћи са наших се планина види Москва".

Москва је увек на видику Србима, она светли у њима изнутра. Срби још говоре: "Нас и Руса двеста милиона". И непријатељи се плаше. А Срби се смеју. И када крене по злу, ти милиони Руса се појављују на хоризонту.

То је суштина свега.

Наравно, далеко од тога да се међу нама увек све одвијало глатко. Деведесетих година, када смо ми изневерили све своје пријатеље, у ствари, изменили сами себе, свој руски идентитет, ми смо изневерили и Србе. Не подржавши их када су их бомбардовали натовски бомбардери. Не помогавши им да се одбране од

проамеричких банди на Косову. Ми смо били паралисани, и заборавили на нашу постојећу руско-српску љубав.

И садашња пријатељска посета српског Председника има тужни призвук: уморни од борбе, Срби су спустили руке.

Сва сила и моћ Запада обрушила се на невелики словенски народ, не би ли га сломили. Милиони Руса су у то време гледали на неку другу страну.

Деценија крвавих жртава и невероватних самоодрицања у покушају да спасу Југославију, нашу Балканску империју, затим јединство са Црногорцима, затим Косово. Али све узалуд. Руски брат је негде одлутао, није их спасао, није се умешао, није раширио своја огромна плећа, није се латио оружја. И Срби су се предали.

Делује, као да су они спремни да признају диктат Евросавеза (ЕУ), да предају све што је још остало у руке Западу - који их је растурио, поделио и понизио. И у таквој ситуацији се дешава очајничка посета Николића. Он је дошао у Москву, народу који Срби највише воле. Дошао је без икакве наде. Ништа не очекујући. Николић - последњи у српској политици, који колико-толико везује своју судбину и судбину своје државе са Русијом. Остали се прагматично окрећу ка Западу.

То је прилично тужна посета српског председника Томислава Николића. Међутим треба се дубоко удубити у нашу историју, и руску и српску, да би разумели - да још увек није крај. Спашће се они који издрже до краја. Како су се вековима држали Срби. Али тражити од њих да још мало издрже, док се ми коначно не пробудимо, на то, на крају крајева, немамо морално право.

Довиђења, гледали сте тужну Дугинову смерницу о Србији.

Како било да било, кажу Руси, ономе ко је у души Рус све је јасно и упркос свему зна: Косово је Србија. Држите се, браћо.