Дугинова експертиза № 75: Шта чека свет идиота

· Време пролази брже него што ми замишљамо. Мноштво догађаја и промена остају непромишљени.

· Наталожено интелектуално заостајање за догађајима, до кога се дошло током људске историје, достигло је критичну тачку.

· Раније је разумевања и тумачења догађаја омогућавала непрекидна интелектуална Традиција, а сваку промену (нови појам, израз) је било могуће разумети. Тако се чувао непрекидни ток – чак и у Модерни. Међутим, пред крај 20. века, догађаји су постали толико пребрзи, да је непрекидност нестала. О овој промени, уз прелазак на униполарни свет, није се размишљало. Прогноза је постала немогућа. Настале су интелектуалне паузе, након којих је следила нова ера, она сâма није имала времена да створи сопствене интелектуалне оријентире, а следила је нова ера.

· После 2000. године – 11. септембра, инвазије на Ирак и бомбардовања Југославије – све до сада, о овим догађајима се није мислило, остали су недомишљени. Како, зашто због чега?

· Структура историјског сазнања је у последњих 30 година (ако не и дуже), почела нагло да пропада. Информација је све више, а кључева за њихово дешифровање све мање. Ако се поређају важне изјаве и оне од другоразредног значаја, систем се урушава (према Луману).

· Тумачење постаје немогуће. И, то је особина информационог друштва: ми све знамо, али ништа не разумемо.
· Пример је економија – која је другостепена улога државе. Економија никада није била судбина неког друштва – али, када је то постала, дошло је до уназађивања културе и читава друштвена хијерархија се распала. Зато предлажу укидање хијерархије у будућности и стварање вртлога хетерогених елемената – бирају се фрагменти случајних елемената, неколико теорија и све се помеша са чланцима са Википедије… Тако се на екранима појављују ствари без икаквог смисла. То није аналитика, то је погоршање озбиљне болести.

· Данас живимо у друштву кретена – то је кретање цивилизације која више не може и неће да буде људска. Бити човек је прилично тешко – то је велики напор и родитеља и друштва и појединца. Када нема снаге за тај огроман посао, може се поставити економија изнад политике, појединачно изнад општег, итд.

· Наш свет је у стању убрзане дехуманизације. Знање више нема никакав облик – оно се растаче, меша са материјалним елементима, ствара се симбиоза разумљивог и неразумљивог, интелектуалног и свакодневног, то је темељна инфлација sapientia.

· Филозофија је та која човека чини човеком, постаје homo sapiens. Али је и филозофија другачија.

·Долазим до закључка да, у нашем свету, човек не треба да се бави ничим другим, осим филозофијом. Ако човек гледа телевизију – значи да је сагласан да престане да буде човек. Иницијатива да се мисли је предата вештачкој интелигенцији.

· Људи који се томе опиру, којима су драги човек, наша култура и душа, дужни су да се баве филозофијом и само филозофијом – у крајњем случају, да барем почну. Зато што ће се бесмислени пројект, без филозофских основа, пре или касније претворити у симулакрум. Револуционар који изгуби идеологију, постаје исти роб или саларијат, као и покорни случајни пролазник.

· Глупост – то је крај људског и кретање ка крају. Живимо у свету који постаје толико глуп да нам је као врсти остало мало времена. Филозофија је та која нас може водити ка религији, политици, култури.