Дугинове смернице : О феминизму

На данашњи дан (5. октобра) 1944. године, женама је у Француској, по први пут званично, дато право да учествују на изборима.

Али погледајте како изврће лажљива, западна пропаганда догађаје у светској историји. Када је реч о женским правима и о феминизму, нама одмах пада на памет Запад и европско друштво као - узор за слободу и равноправност полова. Суфрашизам то јест борба жена за признавање права гласања на изборима за Скупштину и учествовање у референдумима заправо је настао у Европи и Сједињеним државама, још у деветнаестом веку.

Али ови напори жена да буду признате као пуноправни грађани, брутално су гушени - као и покрет Црнаца против апартхејда или индустријских радника (радничке класе) који су протествовали против угњетавања и експлоатације. Тако у просперитетној, демократској, развијеној и прогресивној Европи шта више, у нејдемоократскијој и најнапреднијој земљи Европе - Француској - предводнику грађанског друштва и борбе за људска права - испоставило се да су до 5. октобра 1944. године, жене, у смислу политичких права, биле  изједначене са домаћим животињама - као безпоговорног објекта употребе или послуге.

Сложићете се, да ова чињеница као да излази из либералне мантре о томе колико је Запад надмашио, убогу и заосталу Русију. Дакле, Француска средином двадесетог века. Радосне францускиње први пут стичу право гласа. Питање о томе, да ли је жена човек - у политичком смислу - је коначно решен. А шта је било до тада?  До 5. октобра 1944. године у прогресивној Европи, да ли су у то сумњали? Они су сумњали! И ти који сумњају, уче нас људским правима и поштовању достојанства жена!?

Ајде да на тренутак то посматрамо обрнуто. Шта Ви мислите, у којој европској држави је женама по први пут дато право гласа? У Енглеској? У Холандији? Сада би либерали требали да седну: Право да гласају на изборима женама је по први пут у историји одобрено у Руској Империји. То се догодило 1906. године, у Великој кнежевини Финској. До тада у свету, у сусрет женама је изашла још само власт  на Новом Зеланду. При томе, у Швајцарској - суфрашизам је ступио на снагу тек 1971. године а у Лихтештајну 1984. И тако,  у Европи је предводник борбе жена за своја права установљено лидерство у Руској Империји.  Мислим да је овим све казано или скоро све.

Међутим, остаје питање колико је самим женама неопходна пуна једнакост са мушкарцима, и како оне то разумеју, али то је нека сасвим друга тема. У последњих неколико година, феминизам је постао све више и више, феноменом великих размера. Добивши право гласа - поново напомињем - по први пут у Европи баш у Руској Имеприји - уставши духом, даме су почеле да шире своја права - не заустављајући се на постигнутом. Али овде пред еманципираним женама и мушким присталицама њихове емаципације, којих међутим, није мало и међу мушкарцима поставља се принципијално питање: Шта је то једнакост и како је објаснити?

Тако да су се појавиле различите врсте феминизма. Први тип - ЛИБЕРАЛНИ -  он је произашао из тога да жена треба да буде мушкарац. То јест, да обавља мушке послове, да обавља мушке професије да буде политичар, војник, боксер или дрвосеча и да се понаша одговорно. По мени, то и није превише шармантно. Али саме либералне феминисткиње знају боље.

Други тип - ПОСТМОДЕРНИСТИЧКИ - овде су феминисткиње приметиле да сам пар мушкарац-жена подразумева хијерархију и да би се избегао однос мастер-слејв можда, људе само треба потпуно лишити пола или их направити да зависе од личног избора. Отуда ЕЛ-ЏИ-БИ-ТИ, трансџендери и позив да сви постану бесполни киборзи, што заговара позната феминисткиња Дона Харавеј. Још мање шармантно.

И на крају најсимпатичнији - мени лично - тип феминизма који се назива - СТЕНД ПОИНТ ФЕМИНИЗМ - - ПОЗИЦИОНИ ФЕМИНИЗАМ - Он је настао на томе да је женска Васељена другачија од мушке. Ни гора, ни боља, ни слејв, ни мастер. Просто нама мушкарцима њу, ту женску Васељену, није дато да разумемо. То није глупост и није недостатак, није каприциозност и није хистерија то је Ум, али савршено другачији Ум. И одатле борба жена не за једнакост,  већ за то, да могу бити и остати Жене, такве какве их је направио Бог.

Све најбоље, гледали сте Дугинову смерницу о суфрашизму и феминизму.

У нашем друштву, жене су скоро добиле слободу за коју су се бориле. Али шта сада да се ради са њом? И да ли су баш то желеле?
Отворено питање, и пустите нека жене саме реше ово у складу са својом женском логиком

Нама је боље да се у тај посао не мешамо.