Техно-етички аспекти атлантистичке цивилизације из угла Ноомахије
Рад на полупроводничким тракама АТЛАС. Фотографија:Maximilien Brice, © CERN Извор: archive.boston.com/bigpicture/2009/11/large_hadron_collider_ready_to.html
18.09.2018
Све потиче од Логоса. Логос је реч. То је онај глас у нама који чујемо када престанемо да говоримо. Логос је и мисао и закон који нас води.
Овде ће бити речи о техно-етичким аспектима атлантистичке цивизилизације над којом је тренутно преовладава логос Кибеле – (Магна Матер или Велика Мајка).
Развој технологије има велики утицај на развој друштва. Иако се технологија развија одкад човек постоји, данас овај развој све брже захвата и све веће поље утицаја. Отварају се многа филозофска, духовна и друштвена питања. Шта се дешава са човеком и цивилизацијом под утицајем техонолошког развоја?
У тражењу одговора на ово питање водићемо се принципима Ноомахије, које је поставио Александр Дугин. Ноомахија је рат умова, борба три логоса који су појава ума (nous) - интелигенције, мисли, свесности која повезује људе и цивилизације. Ноомахија објашњава структуру цивилизација и друштава, међуљудске и односе култура и све што је људско.
Шта је техно-етика?
Технологија постоји и развија се од када постоји и људски род. Реч технологија настала је из грчког термина „techné” који у ширем смислу означава све алате и знања које човек развија да би прилагодио природне ресурсе својим потребама, као и различите методе организације и комуникације. У данашњем времену технологија све више преузима улогу коју је природа некада имала у свакодневном људском животу. Од друштва које манипулише технологијом постали смо друштво које себе изграђује у оквирима технолошких система, тачније технологија манипулише нама.
Техно-етика се дефинише као интердисциплинарно поље које се бави проучавањем етичких права и одговорности повезаних са технологијом и њеним ствараоцима. Овај појам је први употребио аргентински филозоф Марио Бунге седамдесетих година прошлог века. Он је рекао да технолози и инжењери треба да буду не само технички, већ и морално одговорни за оно што стварају. Њихово стваралаштво и оно што створе треба да буду, не само оптимално ефикасни већ и нешкодљиви и корисни, и на краће и на дуже стазе. Ова питања не само да нису кључна у данашње време, већ су и запостављена, а уместо о њима, управници великих компанија које дистрибуирају плодове технологије размишљају првенствено о профиту.
Могућности за истраживање повезаности технологије и етике у модерном друштву су готово неограничене јер развој технологије који се стално убрзава отвара све више етичких, политичких, духовних, психолошких и друштвених питања.
Циљ ових истраживања је да се олакша доношење одлука које развој технологије све више намеће. Како да живимо у хармонији у овом сложеном систему дефинисаном синергијом технологије, људске активности и друштвених односа? Како да искористимо технологију на најбољи начин, а да притом не жртвујемо природу, једни друге, духовни развој? Како да искористимо технологију и смањимо неједнакости међу људима?
Посебно интересантне теме за истраживање ових питања долазе из следећих поља: масовни медији – комуникација; компјутерске технологије, вештачка интелигенција, био-технологије, генетски инжењеринг, кибернетика, војне технологије, технологије у свемиру, дигитална и биолошка бесмртност. На развоју свих ових технологија се већ увелико ради. На овогодишњем 66. састанку Билдерберг групе, неке од кључних тема су биле вештачка интелигенција, будућност рада и квантни компјутери. Овом састанку су присуствовали и неки од врсних стручњака из ових области. То нам говори о томе колики утицај ће ове технологије имати у блиској будућности, као и ко их контролише и има највећи утицај на њихов развој. Више о овим проблемима може се прочитати у чланку Хенрија Кисинџера, једног од учесника овог састанка, „Како се завршава просветитељство“ недавно објављеном у часопису Атлантик.*
О логосу и миту
Кроз историју, људска бића су користила два начина мишљења да опишу свет око себе и да стекну знања о њему. Мит и Логос. Мит је повезан са дубљим значењима, са несвесним. У прошлости су митови помагали људима да пронађу смисао у свакодневном животу. Логос је повезан са рационалним, прагматичним мислима и одговара чињеницима и стварним догађајима.
Неки мислиоци тврде да ове разлике не треба схватати толико оштро и да су, иако је Логос долази из Мита и прераста га, елементи Мита су остали у нама до данас. Митови су ти који су обликовали цивилизацију. Препознајемо их у свему што је прожето људским духом. Филозоф Јулиус Евола је тврдио да се историја може схватити као новинарство из објективних и субјективних извора. Историју пишу победници. Историја често не даје праву и чисту слику о стварности из простог разлога што историју пишу појединци, док митови преносе универзалне истине јер су настали из колектива. Ернст Јингер је рекао: ”Мит није историја, он је безвремена реалност која се понавља током историје.”
Појам логоса има разна значења. Стари Грци су веровали да све што се дешава има свој тајанствени логос (принцип, говор, смисао). Хераклит је логос дефинисао као говор природе, закон свега што се догађа. Логос је свеприсутан, општи и заједнички.
По теорији Ноологије, гране филозофије која се бави проучавањем људског ума, логос је манифестација човека (мисли, интелигенције, свесности). Александр Дугин дефинише три основна логоса који се појављују у више различитих варијанти. Главни принцип Ноомахије је да су ови логоси у сталном сукобу и да се међусобно боре за позицију доминанације над цивилизацијама. Борба логоса је кључ за разумевање унутрашње структуре културе, цивилизације, друштвеног идентитета, као и међукултуралних и међународних односа. Владајући логос одређује ток историје једног народа као и његове митове и религију.
Три основна логоса су: логос Аполона, логос Диониса и логос Кибеле (Велике Мајке). Вредности Аполонског логоса су патријархалне, величају се морал, светлост, духовност, част, вечност. Све ове вредности живе у континуитету у Православном хришћанству. Логос Диониса представља везу између материјалног и духовног, мистериозни међусвет. Његов свет је свет дуалности, диалектике и поновног рађања. Логос Кибеле проистиче из култа Велике Мајке, тј. она представља архаични остатак матријархалног уређења појединих култура. Њене вредности су материјализам, прогресивизам, феминизам. Она је веома сложен архетип, епитом карналности и самопрецењивања.
Од почетка Прве велике индустријске револуције до данас, људима се намеће модел материјализма и конзумеризма. Упоредо са развојем технологије, Логос Велике Мајке који стреми пролазном, материјалном аспекту све више преовлађује у готово читавом свету, у свим сферама живота. Либерализам је њена филозофија, а њени алати су наука, чијим током развоја тренутно управљају центри моћи Атлантистичког света и капитализам (економско оружје).
Кибела нас води у крајност материјализма. Крај те деградације је уништење људског духа, тотални пад у нихилизам и незасићеност. У модерном времену њен логос улази у традиционалне културе и цивилизације на мала врата, посредно, путем маркетинга, комерцијализма, интернета, забаве. Услед тога, људи деградирају психолошки и духовно. Брзина и ширина људског развоја заостаје за брзином и ширином „материјалног прогреса“ и развоја нових технологија. Овај процес се посебно лако и брзо одражава на млађим генерацијама, јер се оне рађају у таквим условима и не знају за другачије стање. Са све већим могућностима које технологија пружа, суштина човека као Бића се полако губи. Ширење логоса Кибеле је у Постмодерни довела до потпуне трансгресије у свим сферама: полова, идеологија, и на крају човека као бића. У прошлости у Риму, Кибелини први пратиоци били Гали – свештеници, евнуси који су се ритуално сакатили у њено име, и припадници њених различитих култова. У митовима је познат Атис – њен врховни евнух свештеник и пратилац. Данас су њени примарни пратиоци слуге и представници Новог светског поретка.
Они који служе логосу Кибеле, и свесно и несвено, покушавају да управљају правцем развоја Атлантистичког света. Њихов крајњи циљ је да униште традицију и идентитет великих култура и да кроз процес глобализације створе свет потпуно окренут материјалним вредностима. Ово раде пре свега путем друштвеног инжењеринга. содомитских заједница које су њихова алатка за уништавање полног идентитета. Ово је само први корак трансгресије.
Модерном човеку недостају исправне вредности и без њих он постаје зависник у свим сферама живота. Најгора од свих је зависност од моћи, гордост, јер због ње не испашта само појединац, већ и други људи на које он утиче. Велике институције (како политичке, тако и приватне) су живи ентитети који се хране похлепом људи који их воде.
Наука и технологија
Нова религија модерне је наука, која обећава све оно што традиционалне религије нису могле – више ствари, лепше тело, већу кућу... Међутим, наука не може да замени духовност и веру, нити да нам одговори на онтолошка питања.
Човек који поседује све материјалне погодности и даље није срећан и испуњен, ако је то једино за чиме он трага. Напротив. Несрећнији је, више него икада. Незаситост и похлепа га обузимају. Он ради више да би купио бољи ауто, али када га коначно добије, убрзо му постаје досадан и недовољан. Као размажено дете, након што се изигра, одбацује стару играчку и тражи „нову“. Не гледа ауто као средство, него као објекат жеље или статусни симбол. То је зачарани круг.
Наука модерног доба покушава да реши све људске проблеме помоћу технологије. Али, знамо да свака машина, свака технологија, па чак и сâм човек, нису имуни на квар. Наука сâма по себи није нити добра нити лоша, већ су људи ти који је усмеравају. Они су подложни корупцији и користе резултате науке онако како њима то одговара. Човек који јури за технологијом је као Сизиф који гура камен уз планину. Јурећи материјално технолошки прогрес заборавља сâмог себе.
Развој технологије требало би да потпомаже духовни развој човека, а не да му одмаже. Осим практично–материјалних, треба развијати и „технологије“ као што су: способност за критичко мишљење, свест и саосећајност. Разни технолошки изуми увлаче нам се у свакодневни живот, толико да и не примећујемо колико често их користимо све док се случајно не деси да нам нису доступни. Окружени смо гомилом ствари које су у суштини празне и небитне за човека као Биће. У магли маркетиншких трикова људска чула су ојачала и постала незасита. Чулно задовољство постало је примарно. Цена коју плаћамо за технолошко – материјални прогрес је регресија на свим другим нивоима. Пример тога је интернет – у теорији он је савршено средство за комуникацију и учење, међутим у пракси, највише се користи за порнографију (чак до 70% интернет страница су порнографске природе), пројектовање комплекса и страхова и различита девијантна понашања.
Научници и њихови тимови, погурани капиталом, мислећи да чине нешто велико за цивилизацију, доприносе развоју технологија које имају потенцијал да униште сваки трачак идентитета и човека уопште. Иако су њихови циљеви најчешће племенити, они немају утицај на имплементацију технологија које развијају, нити моћ над њима. Најчешће немају искуства са политиком и моћи и схватају да неко манипулише њима тек када је сувише касно. Један од најпознатијих оваквих случајева у историји је био случај нуклеарног бомбардовања Јапана 1945. године. Само шачица научника и политичара је била свесна шта се дешава, а још мањи број се усудио да се успротиви том психопатском државно-терористичким чину. Наравно, били су маргинализовани.
Ретки су људи као што су били НиколаТесла или Ђордано Бруно, који раде на развоју науке и технологије из чисте љубави и са жељом да помогну људском роду, који су спремни чак и да горе зарад својих ставова и истине. У прошлости су научници као што су они стрепели од Римокатоличке цркве, која је забрањивала ширење знања и држала монопол над знањем.
Они који данас покушавају да се изборе за своје ставове, суочавају се са уценама, манипулацијама, недостатком средстава за истраживања, дискредитацијама од стране академске јавности која служи владајућим структурама. Најблаже што може да им се деси је да буду проглашени псеудо-научницима и да изгубе кредибилитет.
Човек је сâм по себи технолошко биће јер има способност да себе изграђује и унапређује кроз односе са собом, са другима и са светом. Савршена је справа за вишедимензионалну интерну, говорну, међуврсну и механичку акцију и комуникацију, савршен је прималац и одашиљач порука и симбола кроз простор и време. Човек је вишеполарно биће и није предодређен само за материју и технологију.
Развој технологије може да нам пружи могућности за напредак у сваком смислу. Када направимо машине које ће заменити људе у свакодневним пословима, остаће нам и више него довољно времена да се окренемо себи, сопственом развоју, да пронађемо мир, ширимо мудрост, лепоту и љубав. Да будемо људи и да живимо.
Међутим, да би нас технологија одвела у том смеру, логос којим се водимо мора бити промењен. Докле год логос Кибеле буде преовладавао, вероваћемо да је Човек мера свих ствари, а то је истина исто колико је истина и да је Сунце центар универзума. Требало би да се уздигнемо изнад оваквих схватања. Када престанемо да меримо оно што се не може измерити, тада ћемо бити људи у пуном смислу те речи.
ИЗВОРИ
Напомене:
http://bib26.pusc.it/teo/p_galvan/technotehics%20ieee%20tradotto.pdf
https://www.geopolitica.ru/sr/article/ciljevi-i-zadaci-noomahije-uvod
