Геополитика корупције: Џорџ Сорош и Panama Leaks

Највећи корупционашки скандал је потресао планету. Амерички, али Међународни конзорцијум новинара истраживача је објавио више од 2,6 терабајта података и 11,5 милиона тајних докумената фирме Мосак Фонсека (Mossack Fonseca); ово је неколико пута веће од Викиликса. Како узбуњивачи кажу, у Panama Leaks се оптужују истакнути политичари да користе оф шор шеме и тиме се посредно указује на корупцију која постоји међу већим делом светске политичке елите. Истраживачки материјал упућује на руског председника Владимира Путина, британског премијера Дејвида Камерона, украјинског и азербејџанског председника Порошенка и Алијева, па чак и на саудијског краља Салмана и то су само нека од имена са листе.

Дело специјалних служби

Обим објављених информација указује да ово није само плод рада “независних новинара”, него и државних или великих приватних обавештајних компанија. Ако је то заиста тако, онда овај нови скандал има неке одређене геополитичке циљеве. Због обима објављених докумената, проверавање аутентичности није могуће у кратком року, што даље значи да је све подложно манипулацијама, посебно у медијима.

Компромитовање непријатеља система

Западни медији су искористили овај скандал, па се, наравно, Владимир Путин најчешће помиње. Штетне информације против руског председника су непосредан напад западних владајућих кругова, притисак на руског председника и на већи део руске елите. Они покушавају да приморају Русију да напусти независну спољну политику, користећи разна “открића” и медијску хистерију. Значајно је, такође, да су “независни новинари” пожурили да објаве штетне информације о сиријском председнику Башару ал-Асаду и јужноафричком, Јакобу Зуми. Запад води отворени рат против овог првог, а другог жели да склони, због проруског и прокинеског става.

Притисак на послушнике

Путиново име се у објављеним документима не помиње непосредно и постоје само посредни докази који би указивали на њега, али се зато непосредно помињу имена два пост-совјетска лидера, Илхама Алијева и његове породице, као и Петро Порошенка. Занимљиво је, такође, да је уочи објављивања ових информација, Алијев био у посети Сједињеним државама и тамо одлучио да започне рат у Нагорно Карабаху. Случајно? Не баш. Присуство имена Алијева и Порошенка у Panama Leaks значи да је руководство ове две државе на краткој узди Запада.

Чудна дружина

Да видимо ко се још појављује у објављеним документима; листа је занимљива. Ту је саудијски краљ Салман, тренутни проамерички председник Аргентине Маурисио Макри, као и претходни председници Аргентине Кристина и Нестор Кирхнер, који су били против хегемоније Сједињених држава; отац торијевског премијера Дејвида Камерона; ранији катарски емир и тренутни председник УАЕ, ранији премијер Кине и неколико високих кинеских званичника. На први поглед, прилично чудна дружина; али, ко је један од великих глобалних играча ко је против свих њих? Ово није мустра америчких обавештајних служби, или тачније, ово није мустра искључиво америчких обавештајних служби. Ова особа мора да има велики глобални утицај, анти-руски и против Путина, анти-кинески, не воли баш ауторитарне арапске монархије, десне либерале, као што је Камерон и леве либерале као што је Макри. Неко као Џорџ Сорош, на пример.

Новинари запослени код Сороша

Међународни конзорцијум новинара истраживача је пројекат америчке либералне невладине организације Центар за јавни интегритет. Ово је највећа америчка невладина организација која се бави истраживачким новинарством. Овај Центар је 1996. године водио кампању против палео-конзервативца Пета Бјукенена, циљ је био његово повлачење из предизборне трке, а све је спровео Џорџ Сорош. Међу званичним спонзорима независних новинара су: Фондација Отворено друштво (Сорошева фондација), Sunlight фондација (већину средстава добија од Сороша), фондације MacArthur, Knight, Ford и Rockefeller, Карнегијева задужбина, мрежа Omidyar (оснивач фирме eBay, либерал и глобалиста Пјер Омидјар), итд.

Центар за јавни интегритет и Међународни конзорцијум новинара истраживача из Сједињених држава,  учествују  у вишегодишњем медијском рату, који је Сорош започео против браће Кох, милијардера који се повезују са десничарским републиканским круговима. С времена на време су Сорошеви новинари били осуђивани за отворене преваре, кршење америчких закона и за искривљивање чињеница.

Природа већине експонираних докумената Конзорцијума новинара истраживача показује да ова творевина пре свега служи као пропагандни алат Џорџу Сорошу. Погледајте, на пример, документе против браће Кох и руководства ЕУ, названи Luxemburg Leaks. Када је Сорош започео игру против швајцарског франка, “независни новинари” су истраживали “прање новца” у швајцарским банкама.

Занимљиво је да је Задужбина Хајнц, коју води супруга Државног секретара Сједињених држава, Тереза Хајнц Кери (Teresa Heinz Kerry), раније наведена као спонзор обе структуре (Центра за јавни интегритет и Конзорцијума новинара истраживача). Сорош је једном финансирао кандидатуру њеног супруга за место председника Сједињених држава (као што финансира Клинтонову и Обаму сада). Тако се испоставља да постоји јака веза између садашње администрације и финансијских шпекуланата. Да ли се сећате Керијеве мистериозне торбе када је недавно посетио Москву?

У савезу са Стејт Дипартментом

Светски лидери, који више нису у милости, па су завршили на овој листи, показује да је овај скандал резултат приватно-јавних партнерстава. Све особе са ове листе се на неки начин супротстављају Сорошу, али ако су и геополитички непријатељи Сједињених држава, онда се износе најозбиљније оптужбе. Иако има и других случајева - када су у питању Камерон или Макри, ради се о породичним пословима и на први поглед не изгледа да то има везе са њиховим јавним улогама у државама из којих су. Исто тако, на листи нема либералних левичара, повезаних са Сорошем, који активно користе офшор зоне за финансијско шпекулисање.

Када је Сорош куповао Керија, или сада када купује Хилари Клинтон, он улаже огромне суме новца у њихове кампање или новац  даје Демократској партији и то се не сматра корупцијом, нити се корупцијом сматрају мрачне шеме које либерални политичари користе широм света.

Уклањање политике из света

Занимљиво је да су најновија светска открића пре свега усмерена против политичара. Ово у суштини дискредитује политичаре уопште, политичку класу, свуда у свету. Либерална идеологија Сорошевог “Отвореног друштва” помаже у одбацивању политику, која се замењује економским трансакцијама и “диловима”. Последња препрека на том путу је уклоњена; у неким случајевима то је препрека за успостављање владавине новца. Зато Сорош финансира левичарске покрете широм света, који су окренути против политичког естаблишмента. Зато је и раније поменути Пјер Омидјар, други спонзор Конзорцијума новинара истраживача, покренуо пројекат постполитичког света.