Само снага може сачувати Русију
Други светски рат се у Европи званично завршио 9. маја 1945. године. Након неколико месеци, заменио га је “хладни рат”. Тај нови рат против СССР/Русије је, заправо, планиран месецима пре него што је Хитлер напао СССР. Черчил (тада “наш партнер”) је рекао да би било добро (за Запад) када би се СССР и Немачка међусобно напали.
А, пре Другог светског рата, имали смо Први светски рат, Кримски рат, Наполеонов рат, Нордијски рат, и тако даље – све њих је организовао Запад против Русије. Запад је од Средњег века опседнут уништавањем Русије. Разог је очигледан: Русија представља једину праву алтернативу Западу, а Русија/СССР су непрестано заустављали разне западне силе, које су тежиле надмоћи у свету. Русија се од Запада разликује по менталитету, историји, вери и друштву. Русија је богата и велика, а то је нешто што нервира Запад.
Како је Запад био неспособан да војно савлада СССР, привремену победу је остварио тако што је преварио Горбачова, а у Кремљ поставио издајника Јељцина. Он је дозволио рапсад Совјетског савеза, па чак и (привремени!) губитак територија које су одувке биле руске, као Новорусија, Малорусија, Белорусија, Казахстан, и тако даље.
Када је за председника изабран Путин, он је овај процес зауставио (па је тако постао непријатељ Запада), али није повратио изгубљене територије – још увек не. Али, то је историјски и неповратан процес – оно што је руско, вратиће се Русији и биће руско ускоро.
Главно је питање: да ли ће се то догодити на миран начин или не? Русија би била безбедна и задовољна да су изгубљене територије про-руске државе, али Запад (Сједињене државе + ЕУ) су уништиле мир постављањем криминалног фашистичког режима у Кијеву, након насилног пуча против легално изабране владе! Рат против Русије није престајао ни у време Јељцина: НАТО је одмах прекршио обећање дато Горбачову да се неће ширити према Истоку, а Јељцин је био исувише пијан да би то уопште приметио! Када је Путин показао да се Русија неће котрљати и мирно умирати, убрзано су се умножавали напади Запада на све што је руско: апархејд против руског народа у прибалтичким псеудо-државама, “обојене” револуције у Грузији, Молдавији, Средњој Азији и, најважније, у Кијеву, у бившој “Украјини”, у срцу Руског света, у родном месту Русије! То је оно што раде “наши партнери” и, наравно, нападају сваку државу која је пријатељска према Русији; као што је Србија, Венецуела, Сирија, Бразил, Црна Гор, Бугарска, Иран, и тако даље. Трагедија Русије је што увек мора да се бори за опстанак. А благослов је Русије да буде – Русија. Судбина Русије је победа! Не можемо дозволити да 20 милиона Руса и “украјинаца” који говоре руски у Новорусији и источно од Дњепра, да буду под окупацијом нацистичке хунте из Кијева.
Кадгод су руски непријатељи видели Русију као слабу, нападали су је, али је никада нису нападали када је била јака, као средином 18. и 19. века или у време Совјетског савеза. Ово се наставило и након СССР-а, у периоду између 1991. и 2005. године, НАТО је нападао руске пријатеље и бивше совјетске републике, увек под изговором “подршке демократији”. Са овим се престало тек након рата у Грузији. Али тада, када Русија није била на готовс, Запад је у Кијеву инсталирао нацистички режим, а рекација Русије на несрећу није била одлучна: ослобађање Крима на жалост није пратило ослобађање Новорусије и Малорусије, барем не за сада...
Следећи поменуту мустру, када је Русија показала снагу и ослободила Крим, сви су на Западу очекивали ослобађање Новорусије и источне Малорусије. А, како је Русија оклевала, кијевска нацистичка хунта је нападала људе у Донбасу, Одеси, Мариупољу. Када је Русија пропарадирала са тенковима и артиљеријом у Доњецку и помогла тамошњој милицији – Војсци Новорусије – да би ослободила Дебалцево, Запад и фашисти су се одмах поново повукли и очекивали ослобађање Новорусије, а пошто се ништа није догодило, почели су поново да нападају цивилна подручја у Донбасу! Мустра је очигледна.
Исто важи и за Сирију: када је почела руска операција, свет је био задивљен резултатима, а онда је Русија најавила делимично повлачење, а терористи које спонзоришу Сједињене државе су напали Алепо – мада су тамо поражени. Када је Русија имала значајну поморску фолоту у сиријским водама (Адмирал Кузњецов, Петар Велики, Адмирал Григорович), Запад се држао подаље. Али, када су се ова три брода повукла, тада су дошли амерички ракетни напади!
Детињасто је од Русије да верује да Запад разуме дипломатију или међународно право; Запад разуме само једну ствар: силу. И то разумеју врло добро: сваки пут када Русија покаже снагу, они одступе, а сваки пут када посумњају да је Русија слаба (или да оклева), они нападају. Запад је већ дуго незванично у рату са Русијом. Можда би Русија сада требало да, незванично, узврати услугу и ослободи Новорусију и Малорусију – званично.