Руска економија одбија нападе са Запада

Руска економија је била у стању да се самоуверено суочи са жестоким економским ратом, који су 2014. године повеле империјалистичке силе приморског царства и геополитичког Атлантизма. Западне земље су наметнуле низ економских санкција Русији, како би се ослабило руско тржиште и било лишено потребних технологија и неопходних фактора у економском циклусу. Ово је такође било урађено отварањем фронта са ценама нафте ка Москве и повећањем довода сирове нафте на светско тржиште, да би се смањила цена нафте, која је главни извор прихода руског трезора. Цена нафте је пала испод нормалног стандарда.

Западне земље су наметнуле пакет санкција Русији 2014. године, након што је започела  украјински криза, због повратка Крима Русији, због руске позиције у сиријској кризи и подршке сиријској војсци. Ипак, мудро и уравнотежено деловање Русије у овом рату са санкцијама и са ценом нафте, довео је до тога да се шок негативног утицаја анти-руских процедура апсорбује, и да се пад рубље преокрене у позитиван утицај на неким местима - као што је довело до пада релативне цене руских производа, чиме се повећава домаћа тражња и разбија економска рецесија. Исто тако, пад увоза из иностранства је одиграо значајну улогу у заустављању одлива девиза са руског тржишта.

Русија се сматра напредном индустријском земљом која има одређену технологију која може омогућити постизање стабилности, не само у производном процесу, али и у извозу различитих индустријских производа.

Ову јаку руску технолошку снагу подржавају и јаке геополитичке и војне позиције у међународној арени. Овај положај је допринео одбијању економског напад трансатлантских сила на Русију и нагласио да више не може бити никакве империјалне доминације на међународном тржишту.

Руски председник Владимир Путин је, током једног од својих недавних обраћања, у септембру,  на отварању самита Великих 20, изјавио да је Русија задржала своје резерве и повећала их пет пута у односу на прошлу годину, помоћу смањења пребацивања капитала. Он је истакао у свом говору да "многи светски лидери су указали на проблеме и тешкоће са којима се суочава свет. Међутим, уочено је данас да је економски раст успорен, али позитиван". Путин је рекао: "Инфлација је смањена дупло, ... буџетски дефицит је 2,6% ... задржали смо ниску стопу незапослености на нивоу од 5,7% ... задржали смо ниски ниво спољног дуга на само 12% ". Он је додао и да Русија сада спроводи неке реформе и постоји раст у области индустријске производње, али и према неким другим индикаторима.

Током пословног форума Русије и Сингапуra, Игор Шувалов, Први потпредседник руске Владе, објавио је 25. новембра да је руска привреда превазишла своју муку. Шувалов је рекао: "Ми смо уверени да је најтежи стадијум руске привреде сада иза нас ... Прошли смо кроз тежак период од првог квартала 2015. године, или можемо рећи од последњег квартала 2014."

Руски Министар пољопривреде је 15. новембра, током заседања одбора Савета за пољопривреду Руске федерације изјавио: "Структура извоза и увоза данас изгледа овако: током 2016. године, увезли смо производе у вредности од око 15 милијарди долара, у односу на 40 милијарди долара увоза пре три године, док је извоз достигао вредност од 10 милијарди долара. Тврдим да ће до краја године извоз достићи 15 милијарди долара, у односу на увоз који ће достићи око 20 милијарди долара". Ткачов је додао да ће извоз житарица у текућој години износити 35-40 милиона тона. Сектор извоза је повећао извоз житарица, који је процветао у последње две године, захваљујући паду курса за размену долара, што је допринело њеној конкурентности на светском тржишту.

Русија није независна само у области нафте и гаса. Русија је позната по тешкој индустрији која располаже огромном и напредном инфраструктуром.

Русија има значајну и софистицирано развијену и напредну ваздухооловно-космичку и војну индустрију, поред индустрије возова, пруга и механизације.

Москва се сматра једним од најзначајнијих финансијских центара у свету. Такође, руска пољопривреда је разноврсна. Ове године, другу годину за редом, Русија је на челу глобалних извозника пшенице, и престигла је Канаду и Сједињене државе. Египат и Турска се сматрају највећим купцима руске пшенице.

Ако Русија настави са својом политиком економских реформи чији је циљ да се постигне конкурентска предност и масовна производња, поред користи од технолошке енергије и могуће  стручности, и, ако искористи тренутне промене међународних околности у корист евроазијског стожера и стварања економског савеза БРИКС, онда, наредних година можемо бити сведоци не само глобалне геополитичке мултиполарности , већ  и 'глобалне економске мултиполарности'.