Принципи штите интересе, а не обратно

Читамо и слушамо да ће се Србија у вези са важним питањима постављати у складу са својим интересима. Тако, Србија ће се по критеријуму својих интереса постављати према кампањи Запада да тзв. Косово учлани у међународне организације, затим, према притисцима Запада да уведе санкције Русији, према плану Шолц-Макрон. Такав критеријум коликогод изгледао логичан, оставља простор за различита тумачења шта би у одређеним околностима могло да се оцени као интерес Србије. Ово, утолико пре што се редовно, уз погледе на егзистенцијална државна и национална питања, укључујући и будућност Косова и Метохије, нашироко говори о високом степену економске и финансијске зависности Србије од Запада (инвестиције, трговина, донације, «бенефити», заједничке вредности и сл.).

Да ли је кршење државних принципа интерес државе?

Принципијелно је неприхватљиво да се питања суверенитета и територијалног интегритета, као круцијална питања трајног опстанка државе и нације, третирају у пару са економским, финансијским или питањима чланства у ЕУ која су, неупородиво мање значајна и подложнија брзим променама.

Коликогод жељни инвестиција, бржег развоја и бољег живота није упутно да се полакомимо и брзоплето ослонимо на било каква и било чија обећања, поготову на слаткоречива обећања оних, који су нас толико пута у историји жедне преко воде превели. Једноставно, морамо бити начисто, да то нису упоредиве вредности и тиме се руководити у свакој прилици. Морамо узети у обзир и чињеницу да су у историји Европе и нека друга наметнута решења нуђена као «спашавање мира», а у стварности су широм отварала врата глобалној катастрофи.

Не сме се здраво за готово примити да је отимање Косова и Метохије од Србије данас мање релевантно за мир и безбедност у Европи него што је то био случај немачког отимања Судета, септембра 1938. од Чехословачке, уз секундирање Француске, Велике Британије и Итџалије. Вредно је подсећања да је и тада то рађено «иза леђа Русије», што се покушава и данас са отимањем Косова и Метохије. Имају ли то историјско искуство у виду Шолц и Макрон, као и Сједињене државе које тако здушно подржавају њихов план за насилно одузимање Косова и Метохије од Србије? Или су нови хазардери у својој надмености умислили да су месије спасења мање обдарених?

Чини се да недостаје доследно позивање на принципе, право и Устав Србије, који су основа трајне заштите виталних националних и државних интереса. За Србију као независну, суверену и мирољубиву земљу принципи представљају најпоузданији ослонац, право и обавезу. То је њена иторијска тековина, обележје идентитета и залога њеног угледа у Европи и свету. Парадоксално је да, док високи представник Сједињених држава, Дерек Шоле, током званичне посете, усред Београда поручује да је неопходнос поштовање «устава» криминалне, сепаратистичке творевине, нико не осети потребу да га, бар протоколарно, подсети на принцип поштовања Устава Србије! Уосталом, управо смо обележили 140 година дипломатских односа Србије и Сједињених држава!

Фуснота са звездицом као звезда водиља

Принципијелно посматрано «црвена линија» не треба да буде само чланство тзв. Косова у ОУН, већ чланство у било којој међународној организацији суверених држава. Видимо да се тзв. «фуснота са звездицом», тактиком корак по корак, претвара у некакву «звезду водиљу», која сепаратистичкој врхушки из Приштине отвара врата појединих међународних форума, асоцијација и мисија, а ми смо на јавном плану, мање-више, индиферентни, или чак и задовољни, тешићи се да се, ипак, поштује «звездица». Кратковидо! Инфериорно. Пошто знамо да је тактика Запада да се делимични међународно-правни субјективитет комплетира у пар корака, онда, штагод нам нудили или говорили, не можемо прихватити улогу пасивног регистратора или посматрача. Гдегод, кадгод се нека понашања и потези било којег фактора на међународном плану тичу наших интреса, морамо имати активан став и јасну, одговарајућу дипломатску реакцију.

Када је реч о лобирању Запада за чланство у Савету Европе, поред јасног принципијелног супротстављања, нормално би било и формално свакој земљи чланици правовремено изнети став да би Србија такав потез третирала као грубо кршење основних принципа и критеријума СЕ, контрапродуктиван преседан и провокацију! Принципијелних аргумената има на претек.

Узурпација мандата Савета безбедности УН

Што се тиче притисака за увођење санкција Русији, њих је увео Запад, а не Савет безбедности УН који је за такве мере једини овлашћен орган на свету и зато су оне једностране и правно неосноване. Уз то санкције су, као што је Србији из болног сопственог искуства добро познато, нехумане. Србија их не прихвата из принципијелних разлога, а не из рачунџијских интереса. Огромна већина светске заједнице, међу којима су и стратешки партнери Србије, такође не прихвата санкције Запада Русији. Србија није против света, већ против кршења владавине права и принципа у међународним односима. Србија је са са земљама које чине три четвртине земаља света и светске популације.

Судећи по изјавама званичника и већине домаћих аналитичара, изгледа да смо задовољни ставом Шолеа да Заједница српских општина (ЗСО) мора да се формира. У сенци таквих реакција остаје Шолеов став – али у складу са «уставом» тзв. Косова. Иако је ЗСО прихваћена као компромис пре 10 година, без ичијег позивања на ичији устав, сада нам се, изгледа, нуди редукована варијанта –ЗСО без извршних овлашћења, али као део новог компромиса у виду «плана» Шолц-Макрон, унапређеног у «план ЕУ који подржавају САД».

Сме ли ико званично да постави питање, није ли ово еклатнтна узурпација мандата Савета безбедности УН, неовлашћено вршење туђих послова? «Олакшавање дијалога страна» што је улога ЕУ одређена резолуцијом ГС УН, не може бити покриће ни за било какве притиске, уцене, рокове, «дилове» или ултимативне планове, од когакод долазили. Рат у Украјини, признавање илеглне сецесије Приштине од водећих сила Запада и њихових сателита на валу злочиначке агресије НАТО 1999., нису разлози за релативизацију потребе непрекидног истицања принципијелних позиција Србије заснованих на међународном и уставном праву.

У вези са тзв. планом Шолц-Макрон+ потребно је увек изнова афирмисати принципијелну позицију да је Србија спремна на дијалог и преговоре који воде мирном, праведном и одрживом решењу које ће бити у складу са Повељом УН, резолуцијом СБ УН 1244 и Уставом Србије. Све што није извршено из резолуције СБ 1244 и из договора постигнутих у међувремену, потребно је да се претходно изврши. Треба јасно ставити до знања да Србија неће прихватити трговину нити наметнуто решење супротно међународном праву и њеном Уставу. Свима, на почетку сваког дијалога о будућности треба помоћи да схвате да је резолуција СБ УН 1244 озакоњени компромис најважнијих чинилца глобалних односа и за Србију докуменат трајне важности све до његовог потпуног извршења. Србија очекује од ЕУ, од сваке њене члнице појединачно, као и од земљља које подржавају улогу ЕУ, пуно поштовање резолуције СБ УН 1244, као и мандата ЕУ, додељеног од ГС УН, који је дефинисан као «олакшавање дијалога страна». И ништа више од тога.

Добро је што је Србија препознала настојања Запада да, из својих геополитичких разлога, изолује Савет безбедности, посебно Русију и Кину, као његове сталне чланице и стратешке партнере Србије, од процеса дијалога и решавања питања Косова и Метохије. Немар према историји, поготову од стране Француске и Немачке, изазива дубоку забринутост.

Штета или корист од Запада?

Најзад, пошто смо већ сви свесни велике економске и финансијске зависности Србије од ЕУ и Запада уопште, дубоко верујем да би било корисно да смањимо причу о томе како у Бриселу, Берлину, Лондону и Вашингтону не би помислили да је Србија скоројевићка творевина спремна на трговину – Косовом и Метохијом и националним идентитетом за њихове инвестиције и донације.

На крају, зашто их не подсетити да је само материјална штета коју су изазвали санкцијама деведесетих година прошлог века и илегалном агресијом 1999. око 250 милијарди долара. Шта су њихове инвестиције и донације, у међувремену, у односу на ту цифру!? А људске жртве?! А, последице коришћења оружја са осиромашеним уранијумом?!

Да, очигледно је потребно и да се подсетимо шта то беше политика уравнотеженог распореда економских интереса као неизоставна претпоставка уравнотежене спољне политике и стабилног међународног положаја.

Београд, 16. јануар 2023.