Православна вјеронаука и дигитализација школства (1)

1. Дигитализација школства на крилима пандемије коронавируса

1.1 Тема дигитализације школства је постала врло актуелна у последњих неколико година, тачније од почетка пандемије коронавируса. Причало се о њој и прије тога, међутим, право интересовање јавности стекла је тек када је због епидемиолошких разлога било препоручено избјегавање међусобних контака. Самим тим одвијање наставе на класичан начин тј. уживо постало је немогуће. Након врло кратког времена, као некакав Deus ex machina, пронашло се рјешење у виду онлајн наставе и непрестаног бдјења над телевизорима, компјутерима и таблетима. Родитељи и ученици почели су проводити сате и сате испред екрана свих врста и размјера, пратећи наставу. Иако смо до тог тренутка, сви били свјесни размјера, домета и дохвата енормног технолошког развоја, нико није могао ни помислити да ће готово преко ноћи тај вид наставе постати једини могући начин за ученике да похађају часове и наставе школовање. Наједанпут, продавци лаптовова, мобилних телефона, таблета и интернет провајдери, постали су главни медији кроз који се реализује школство. Ни мало не чуди што је њихова економска добит тада напрасно порасла.Представници власти су се здушно ангажовали да се уплати интернет свим ученицима који су слабијег материјалног стања. Све се одвијало у некаквој еуфорији. Оно што је најчудније, је то, да је наједнапут, у жижу јавности избио лик једног од оснивача фирме Microsoft, Била Гејтса. Он не само да је непрестано консултован од стране разних медија по питању пандемије коронавируса, већ је и указивао и на низ нужних трансформација које ће друштво морати проћи да би се вратило у „нормалу“: дигитални пасоши, вакцинација, онлајн настава итд.

Оно што још више зачуђује, јесте да је он чак и сâму пандемију најављивао неколико година уназад. Штавише, само два мјесеца прије нешто што ће букнути пандемија у Вухану (Кина), фондација коју предводе Бил Гејтс и његова супруга Мелинда, заједно са Џон Хопкинс Центром за здравствено осигурање као и са Свјетским Економским Форумом, организовали су једну врсту симулације пандемије, познату као Event-201¹, 18. октобра 2019. године у Њујорку. Већ том приликом су указали на низ прилагођавања која ће друштва широм свијета морати проћи како би се адекватно могла суочити са пандемијом.

И, онда, чим је кренула прича са падемијом, у фебруару 2020. године, Бил Гејтс је буквално преплавио медије својим гостовањима говорећи о евентуалним могућностима превазилажења исте. И гле, иако су школе широм свијета, и у Републици Српској, махом биле затворене и прелазиле на онлајн наставу, наједнапут је кренула снажна кампања са свих страна у циљу промоције разних сајтова, софтвера и електронских дневника за које би наставници требало да прођу хитну онлајн обуку.

1.2. Код нас у Републици Српској настава се, барем у почетној фази, пратила путем јавног сервиса Републике Српска (РТРС), међутим, врло брзо кренула је едукација наставника за сајт Microsoft teams (овај програм је покренула управо фирма Била Гејтса), електронске дневнике и остале видове онлајн функционисања наставе. И ми, вјероучитељи, Православне вјеронауке, нашли смо се у ситуацији да смо морали беспоговорно прихватити дати систем. Са личног и непосредног рада са ученицима у школама, прешли смо на посредни и виртуелни вид наставе. Иако је аутор ових редова и сâм, годинама уназад настаојао да користи савремена средства, интернет и медије (чак је написао и рад који се бави и темом коришћења информационих технологија у настави, под насловом „Усавршавање комуникационе компетенстности“ још 2016. године. Тај рад је служио као основа за предавање које је аутор држао на савјетовањима за вјероучитеље Православне вјеронауке 2016. године у Бања Луци, Бијељини и Требињу) да би учинио ученицима занимљивим часове, и за њега новонастала ситуација била је апсолутни шок.

Највише збуњује чињеница да у нашим школама нико ни не преиспитује такве тендеције! О њима се ни не расправља. То се једноставно правда тиме када се каже да је то стигло од Владе, тачније Министарства просвете и културе, Републичког педагошког завода или неких других надлежних институција. И, ту више нема никакве дискусије. Повратна информација наставника који раде са сâмим ученицима уопште се не преиспитује, нити кога занима. Зачуђујуће је да споменуте институције годинама уназад наставницима сугеришу да све више избјегавају фронтални начин рада са ученицима (читај! ауторитарни - тј. када наставник само предаје, а ученици су тек нијеми посматрачи наставе и обични климачи главом) и да се инсистира на тзв. интерактивној настави (читај! демократској - у оквиру које ученици активно учествују), да баш те исте институције уопште не занима шта о новим иновацијама у школству мисле наставници који раде са самом дјецом. Апсолутно су глуви и нијеми за било какву врсту повратне информације са терена тј. од наставника, ученика и родитеља.

Шта више, у Републици Српској, отишло се још даље па се почетком школске 2021/2022. у школе увео нови предмет под називом „Дигитални свијет“. Ни тада нико се озбиљније није позабавио темом због чега дјеца у другом разреду треба да изучавају тај предмет. Наставници су углавном  збуњени, јер у почетку нису имали ни плана и програма, нити су знали шта уопште треба да раде са дјецом на часовима. О ученицима и родитељима да и не говоримо.

1.3. У раду који је пред нама, покушаћемо дати свој мали допринос када је у питању разматрање ових веома битних тема. Врло битан сегмент рада биће полаожај, улога и став Православне вјеронауке и вјероучитеља, према овој деликатној теми дигиталне олује која је напросто запухнула све поре нашег друштва, па и школство. Не претендујемо да у њему дамо свеобухватне одговоре, јер се свијет дигитализације и информационих технологија толико брзо развија да их уопште није могуће и ни дати. Жеља нам је да чисто заголицмо пажњу читалаца ових редака те да и се и они сами најактивније могуће укључе у овај дијалог.

2. Велики ресет школства

Шта је стварни узрок увођења дигитализације у школе?

2.1. Прави одговор на ово питање тешко је дати. Међутим, постоји довољан број информација које можемо наћи на многим званичним интернет страницама главних иницијатора тзв. дигитализације свијета. Свакако главни иницијатор и стожер дигитализације је несумњиво Свјетски Економски форум из Давоса предвођен његовим предсједником и оснивачем Класусом Швабом. На званичком сајту Свјетског Економског форума се налази званични документ под називом  Школе будућности: Дефинисање нових модела образовања за Четврту индустријску револуцију (Schools of the future: Defining new models of education for the forth industrial revolution) или Образовање 4.0: Глобални оквир за промјену садржаја и искусатва за учење за потреба будућности (Education 4.0: A Global Framework for Shifting Learning Content and Experiences Towards the Needs of the Future)². Тамо пише да, док су глобализација и напредак у техонологијама наставили да трансформишу грађански простор и пословни свијет, образовни системи су још више изгубили везу са стварношћу и потребама глобалне економије и друштава. Модели образовања морају се прилагодити како би обучили дјецу вјештинама да стварају инклузивнији, кохезивнији и продуктивнији свијет.

Дјеца морају бити припремљена да истински доприносе будућој економији, те да буду одговорни и активни грађани будућег друштва. Да би се остварила ова визија неопходно је да дјеца  буду опремљена са четири кључна умјећа: 1. Глобалним држављанством; 2. Иновативношћу и креативношћу; 3. Технологијом; и 4. Умјећем међусобних односа³. Све ће то требати да посједују грађани будућег свијета, који треба да порође филтер тзв. Четврте идустријске револуције.

Идеологија те револуције сумирана је истоименој књизи  Класу Шваба⁴. У њој  Шваб објашњава шта подрезумјева под том револуцијом. По њему, прва индустријска револуција трајала је од 1760. до 1840. године. Била је покренута градњом жељезница и изумом парне машине, те покретањем механичке производње. Друга индустријска револуција, која је почела  крајем 19. вијека и наставила свој развој у раном 20. вијеку, омогућила је масовну производњу, подстицана појавом електричне енергије и производне траке. Трећа индустријска револуција почела је шесдесетих година прошлог вијека. Обично се назива компијутерска или дигитална револуција зато што је убрзана равојем полупроводника, централних рачунара (шездесетих година прошлог вијека), личних компијутера (седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека)  и интернета (деведеетих година прошлог вијака). Имајући на уму различите дефиниције и академске аргументе који се користе за опис прве три индустријске револуције – Шваб нам саопштава да - вјерује да смо данас на почетку четврте индустријске револуције. Она је почела на прелазу овог вијека и надовезује се на дигиталну револуцију. Карактерише је много свеприсутнији и мобилнији интернет, мањи и моћнији сензори који су појефтинили, вјештачка интелигенција и машинско учење⁵. Да би је још детаљиније објаснио

Шваб нам даје цијелу једну лепезу домена људског живота који треба да буде трансформисан и прилагођен за будући свијет Великог Ресета. Он креће од главних његових покретача тј. од мегатрендова као што су: физички, дигитални и биолошки. Занимљиво је да ни на једном мјесту не спомиње психички тј. духовни.

Онда иде даље преко економије, њеног раста, запошљавања и природе посла до бизниса, очекивања потрошача, производа са унапријеђењим подацима, иницијативама за сарадњу и новим оперативним моделима. Најбитнији сегмент је гдје говори о примјењивим технологијама, носивом, свепристуном интернету, интернету свега, паметним  градовима, кућама, вјештачкој интелигенцији,  једној огромној бази података и неуротехнологијама. Као што је већ горе поменуто „Образовање 4.0“ је врло битан сегмет те дигиталнте транформације.

2.2. Можда ће се неко рећи, па добро, какве то везе има са нама? Какве ми имамо везе са Свјетским Економским форумом, Клаусом Швабом и Четвртом идустријском револуцијом? Па имамо итекако. Будући да скоро сваке године имамо своје представнике у Давосу, са дигитализацијом школства па и друштва у цјелости се кренуло још доста раније. Међутим, у фебруару мјесецу 2022. године Србија је потписала Споразум о приступању  Четвртој индустријској револуцији са Свјетским Економским форумом⁶. Дакле, и Србија постаје дио агенде, која подразумјева дигитализацију свега и свачега. Отуда не треба да нас чуди што на званичком сајту Канцеларије за информационе технологију и електронску управу стоји текст под називом  Србија дигитализује (програм ширења знања из области дигиталне странформације)⁷ У њему се наводи да са Четвртом индустријском револуцијом, дигитализација постаје главни катализатор иновација, модернизације, економског раста, конкурентности и свеобухватног друштвено-економског напретка и развоја. Влада Републике Србије препознала је значај дигитализације и развоја електронске управе, што је допринијело значајном развоју у овој области у протеклих неколико година. Дигитализацијом, као једним од приоритета Владе Републике Србије, трансформише се начин рада јавне управе и подиже се њена економичност, транспарентност и квалитет рада⁸.

Међутим, не трансформише се само јавна управа, већ буквално свака пора српског друштва. У интернет презентацији9 БИО4кампуса, који се отвара у Београду а који је, такође, у фебруару договорен у Женеви, стоји и слајд на којем се налази изјава премијерке Србије, Ане Брнабић, која каже да Србија прихвата технологију као главни национални приоритет. Дакле, то није ни Косово, ни бољи живот грађана, него је то технологија и дигитализација. Иако је Србија потписница овог споразума, то ни мало не треба да нас наведе на мисао да се то не тиче нас који живимо у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Напротив, тај центар који ће бити у Београду је регионалног карактера. Идеје, патенти и достигнућа тог центра прељеваће се на цијели регион. И оне се већ лагано и прељевају. Неке од њих су: дигитални дневници и предмет Дигитални свијет.

Ко зна, можда ће за коју годину цјелокупно образовање испред себе добити префикс дигитално, па ћемо тако имати: дигиталне наставнике, дигиталне ученике и дигиталне родитеље. Да није ријеч о некаквој шали или некој теорији завјере, него да се на томе озбиљно ради, налазимо свједочанства у књигама чувеног јеврејског историчара Јувала Ное Харарија, који је и сам трансхуманиста и незванични гуру Свјетоског Економског форума и Клауса Шваба. Он такође, може да се види на интернет презентацији за БИО4кампус који треба да почне са радом у Београду. Ту се може прочитати његова чувена крилатица: „Обични људи можда не разумију вјештачку интелигенцију и биотехнологију, али могу да осјете да будућност пролази поред њих“. (трећи слајд по реду, одмах након оснивача Applе-a Стива Џобса)¹⁰.

2.3. У својој познатој књизи „Homo Deus кратка историја сутрашњице, Харари говори да ће усљед масовне дигитализације и појаве вјештачке интелигенције, наједапут велики број људи постати бескористан. Људе свих професија ће полако мјењати киборзи који у себи имати вјештачку интелигенцију. Адвокати, економисти, берзански службеници, возачи аутомобила, наставници и остали мораће да уступе своје послове високо усавршеним претраживачким алгоритмима који ће њихове послове обављати много брже, тачније и јефтиније. Да би то било могуће неопходно је увезати све са оним што се назива „интерентом свега“. Интернет свега подразумјева то да ће све што постоји на свијету бити увезано са њим: од биљака, животиња, људи, аутомобила, кућанских апарата и на крају цијелог свемира. У таквом једном свијету ка којем полако али сигурно корачамо, дигитални наставници пажљиво ће пратити сваки мој одговор и вријеме које ми је потребно да га дам, те ће с временом утврдити и моје слабе и моје јаке стране, оно што ме одушевљава и оно због чега ми се приспава од досаде. Биће у стању да ме подучавају термодинамику или геометрију онако како најбоље одговара мом типу личности, чак и ако тај одређени метод није прикладан за деведесет посто других ученика.

Дигитални наставници никада неће губити стрпљење, викати на мене нити ступити у штрајк¹¹. Да би алгоритми тих дигиталних наставника могли функционисати и доносити добре процјене, неопходна им је огромна база података о сваком ученику од њиховог рођења па надаље. Док се не изнађе начин да се то све увеже у интернет свега, послужиће и електронски/дигитални дневници. Опште је познато да подацима, који се скупљају у електронски дневник, располаже Министарство просвете. Међутим, оно има право да их подјели сам трећим  лицима. Која су та лица? За сада се не зна, али се на основу свега што смо горе навели,  да наслутити у ком правцу дувају ти вјетрови.

(крај првог дела, наставак сутра)

***

НАПОМЕНЕ:

[1] https://www.centerforhealthsecurity.org/our-work/exercises/event201/
[2] https://es.weforum.org/reports/schools-of-the-future-defining-new-models-of-education-for-the-fourth-industrial-revolution/
[3] https://www3.weforum.org/docs/WEF_Schools_of_the_Future_Report_2019.pdf
[4] https://law.unimelb.edu.au/__data/assets/pdf_file/0005/3385454/Schwab-The_Fourth_Industrial_Revolution_Klaus_S.pdf
[5] Шваб, К. ,Четврта идустијска револуција, Свјетски Економски форум, Женева 2016, стт. 11
[6] https://www.weforum.org/agenda/2022/02/in-conversation-with-ana-brnabic-prime-minister-of-serbia/
[7] https://www.ite.gov.rs/tekst/4287/srbija-digitalizuje.php
[8] Исто.
[9] https://www.bio4.rs/BIO4_Campus.pdf
[10] https://www.bio4.rs/BIO4_Campus.pdf
[11] Homo Deus кратка историја сутрашњице, Laguna, Београд 2018, стр. 386.