Јувал Ноа Харари и заблуде техничког ума

„Чувајте се да вас ко не превари. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити. Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај“ (Мт. 24, 4-6).

„Тада ако вам ко рече: Ево, овдје је Христос или ондје, не вјерујте. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране“  (Мт. 24. 23-24).

„Ако вам, дакле, кажу: Ево га у пустињи, не излазите. Ево га у собама, не вјерујте. Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човјечијег...И тада ће се показати знак Сина Човјечијег на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи;“. и угледаће Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и славом великом“ (Мт. 24, 26-30).

Можемo без икаквог претјеривања рећи да је почетак треће декаде 21. вијека донио са собом такве изазове са којима се свијет није суочио у цијелој својој ближој, а можда и у даљој историји. Пандемија корона вируса, економска, прехрамбена, енергетска криза, специјална војна операција Руске Федерације у Украјини, само су неке од питања која су се наједанпут, попут цунамија, обрушила на савременог човјека и која су га оставила у стању шока. Све је то пропраћено кошмаром информација и дезинформација који се паралелно одвија на свим доступним медијима, као и на друштвеним мрежама. И онда, наједанпут, као из некакве црне рупе, из неког амбиса, на таласима свеоште конфузије, испливали су мислиоци, стручњаци и интелектуалци који су на свеопште изненађење почели да предлажу рјешења за излаз из зачараног круга и да нуде одговоре на горе поменута питања. Међу њима најгласнији и најеклатантнији је примјер јеврејског историчара, философа и трансхуманисте, Јувала Ное Харарија. Његове књиге, видео конференције и ТВ гостовања, напросто су преплавили медијски простор широм свијета, а наричито интернет платформе и друштвене мреже. Он, не само да се уклопио у главни наратив западног неолиберализма (људска права, ЛГБТ права, зелена агенда, свеошта дигитализација друштва итд.), него иде и корак даље те у својим књигама најављује, као некакав пророк, разрјешење свих постојећих брига савременог човјечанства кроз генетски инжењеринг и кибернизацију.

Али, ко је, заправо, Јувал Ноа Харари и шта нам жели поручити?

Ријеч је, наиме, о историчару, философу и аутору бестселера Homo sapiens: Кратка историја људског рода, Homo Deus: Кратка историја сутрашњице и 21 лекција за 21. вијек, као и књигу за дјецу Unstoppable us (Незаустављиви ми). Његове књиге биљеже продају од преко 40 милиона примјерака на 65 језика широм свијета. Многи га сматрају једним од најутицајнијих свјетских интелектуалаца данашњице. Рођен је у Израелу 1976. године. Докторирао је на Оксфордском универзитету 2002. године и тренутно ради као професор на Одјелу за историју на Јеврејском универзитету у Јерусалиму. Декларисани је содомит и чак је ступио и у „брак“ са својим агентом Исаком Јахавом. Држао је чувене говоре о будућности човјечанства у Давосу 2018. и 2020. године у главној конгрес сали на Свјетском економском форуму. Редовно дискутује о глобалним проблемима са водећим свјетским политичарима: Себастијаном Курцом, Ангелом Меркел, Марком Рутеом, Киријакосом Мицотакисем, Емануелом Макроном и другима. Учествовао је и у сниманим дискусијама о будућности друштва са директором Фејсбука, Марком Цукебергом. Сматра се незваничним гуруом Свјетског економског форума и његовог директора Клауса Шваба, који је и сам аутор познатих књига (Четврта идустријска револуција и COVID-19: Велики ресет) које су дошле у први план управо за вријеме пандемије корона вируса.

Његова ужа специјалност је историја свијета, средњовјековна и војна историја. Његова тренутна преокупација су макро-историјска истраживања као што су: Какав је однос између историје и биологије? Која је суштинска разлика између Homo sapiens-a и осталих животиња? Постоји ли правда у историји? Да ли историја има правац? Да ли су људи постали срећнији са протоком историје? Каква етичка питања постављају наука и технологија у 21. вијеку?¹

Да би разријешио споменута питања, он креће од главне поставке његове тезе, а то је “теорија еволуције”. Према тој теорији прије 13,5 милијарди година настали су материја, енергија, вријеме и простор у ономе што је добило име Велики прасак. Прича о том темељном обликовању нашег свемира зове се физика. Неких 300 хиљада година касније, материја и енергија почеле су да се стапају у сложене структуре, назване атомима, чијим су даљим повезивањем настали молекули. Прича о атомима, молекулима и њиховом узајамном повезивању зове се хемија. Потом су не тако давно, прије свега 3,8 милијарди година, на планети званој Земља одређени молекули почели међусобно да се спајају стварајући још веће и сложеније структуре, назване организмима. Прича о организмима зове се биологија. Не тако давно, пре свега 70 000 година, организми који су припадали врсти Homo sapiens почели су да стварају још разрађеније структуре, такозване културе. Потоњи развој ових људских култура назван је историјом. Toк историје обликовале су три важне револуције: спознајна револуција покренула је историју прије 70 000 година, пољопривредна револуција ју је прије 12 000 година убрзала. Трећа револуција, научна, која се захуктала тек последњих 500 година, могла би лако окончати историју и отпочети нешто потпуно ново.²

Позивајући се на “теорију еволуције“ Харари тврди да је човјек само једна у низу животиња која се захваљујући свом мозгу и способности удруживања са другим људима успјела наметнути као апсолутни владар планете. У човјеку нема ништа трансцендентно, нити духовно. Не постоји Бог, душа, свијест, слободна воља, човјек није индивидуа. Он функционише искључиво као једна машина у којој владају искључиво физички, биолошки и хемијски закони. Механизам који уређује те законе у човјеку је алгоритамски. Он то сликовито објашњава поредећи човјека са аутоматом за кафу, тврдећи да су последњих година биолози стигли до чврстог закључка да је човјек који притиска дугмад на аутомату и пије чај такође алгоритам. Много компликованији алгоритам него што је то аутомат за напитке, без икакве сумње, али, ипак, алгоритам. Људска бића су алгоритми који не производе шоље чаја, него сопствене реплике (као неки аутомат који би, ако притиснете одговарајућу комбинацију дугмади, произвео други аутомат). Алгоритми који управљају аутоматима за напитке раде преко механичких преносника и електричних кола. Алгоритми који управљају људским бићима раде преко чулних опажаја, емоција и мисли. Исти такви алгоритми управљају свињама, павијанима, видрама и кокошкама.³

Занимљиво је питање које Харари поставља у својој књизи „Homo Deus – кратка историја сутрашњице“ које гласи: „Ко се боји Чарлса Дарвина?“. Као истински заступник ове теорије о настанку свијета, он се пита зашто баш “теорија еволуције“ изазива толико противљења, док рецимо теорија релативности или квантна механика изгледа не сметају никоме? Његов одговор је да теорија релативности никога не љути јер не противрјечи никаквом нашем изузетно драгоцјеном вјеровању. Већини људи баш ни за мрвицу није стало до тога да ли су вријеме и простор апсолутни или релативни. Ако ви мислите да је могуће закривити вријеме и простор, па мислите слободно. Само напријед, закривите их. Шта се то мене тиче? Насупрот томе, Дарвин нас лишава наше душе. Ако заиста схватате теорију еволуције, схватате и да душе нема, (да Бога нема).⁴

Ово је застрашујућа помисао не само за побожне хришћане и муслимане, него и за многе непобожне људе који се не придржавају никакве вјерске догме, али без обзира на то желе да вјерују како свако људско биће посједује вјечну и јединствену суштину која остаје неизмјењена током читавог живота и може нетакнута да преживи чак и смрт... Теорија еволуције на несрећу одбацује идеју да је моје ја, истинско ја, некаква недјељива, непромјенљива и потенцијално вјековјечна суштина. Према овој теорији, сви биолошки ентитети, од слонова, преко храстова, па до ћелија и молекула ДНК, сачињени су од ситнијих и простијих дијелова, који се без престанка комбинују и раздвајају.⁵

Занимљиво је Хараријево виђење проблема смрти. Он тврди да у стварности људска бића не умиру зато што их је некаква приказа у црном огртачу куцнула по рамену, зато што је Бог тако одлучио, нити зато што је смртност саставни дио некаквог космичког плана. Људска бића умиру због неке техничке грешке. Срце престане да пумпа крв. Масне наслаге запуше главну артерију. Ћелије рака размноже се у јетри. Клице се намноже у плућима. У чему лежи кривица за све ове техничке проблеме? У другим техничким проблемима. Срце престане да пумпа крв зато што у срчани мишић не стиже довољно кисеоника. Ћелије рака се шире зато што су се усљед случајне генетске мутације промијениле инструкције за раст ћелија. Клице су ми се уселиле у плућа зато што је кихнуо неко ко је стајао поред мене у метроу.

Нема ту никакве метафизике. Све су то технички проблеми. А за сваки технички проблем постоји и техничко рјешење. Нема потребе да чекамо на други Христов долазак да бисмо савладали смрт. Биће за то довољна два-три потпуна залуђеника науком и добра лабораторија.⁶

Харари се у својим предвиђањима не зауставља само на изналажењу рјешења за техничке проблеме који изазивају смрт. Он каже да трагајући за блаженством и бесмртношћу, човјечанство заправо настоји да се надгради у богове. Не само зато што су ово божанске особине него зато што ће, да би превладали старост и несрећу, људи најприје морати да освоје боголику власт над сопственим биолошким подслојевима. Ако икада будемо имали моћ да преуредимо свој систем тако да из њега протјерамо бол и смрт, та ће моћ вјероватно бити довољна да га преуредимо како год будемо пожељели, да манипулишемо својим органима, осјећањима и интелигенцијом на мноштво начина. Моћи ћете да купите себи херакловску снагу, чулност Афродите, мудрост Атине или Дионисову помаму ако је то оно што вас мами. Све до сада увећање људске моћи ослањало се углавном на усавршавање наших спољних оруђа. У будућности би се могло више ослањати на усавршавање људског тијела и ума или на непосредно стапање с оруђима којима се служимо. Надградња људских бића у богове могла би се кретати у једном од три могућа пута: путем биолошког инжењеринга, путем киборг-инжењеринга и путем неорганских бића.⁷

Иако није директно везано са овом темом, али на индиректан начин јесте (читалац сам треба да процијени да ли је то тако), вриједно је поменути да је Јувал Харари један од највећих критичара руске специјалне војне операције у Украјини. Његов текст у британском часопису The Gaurdian под насловом „Зашто је Владимир Путин већ изгубио овај рат?“ (Why Vladimir Putin has already lost this war?⁸ од 28. фебруара 2022. године је најчитанији текст на Западу од почетка војне операције.

Ово су само неке од тема којима се бави овај суперстар (супер-звијезда) модерне науке. Његов лик и дјело данас доживљавају, напросто, једну праву маркетиншку глорификацију и егзалтацију на свим меридијанима земљиног шара.

Па добро, можда ће се неко од читалаца ових редака питати, какве то везе има са нама, или шта се то тиче нас шта тамо мисли неки професор историје из Јерусалима. Па, тиче се. Поменули смо већ у уводном дијелу овог текста да је он незванични гуру Свјетског економског форума и Клауса Шваба. Иоле објективном истраживачу врло брзо ће постати јасно да су мисао Јувала Харарија и мисао и идеје које се могу чути на састанцима у Свјетском економском форуму комплементарне. Као у каквој симфонији, Харари и Шваб свирају исту пјесму и један другог надопуњују.

Познато је да и ми имамо своје представнике на сједницама ове институције из Давоса. Штавише, у фебруару ове (2022. године) у Женеви потписан је Споразум о успостављању Центра свјетског економског форума за Четврту индустријску револуцију у Србији. Такав један центар биће први у региону Западног Балкана и радиће у оквиру Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије. Ово све добија на важности када се у обзир узму ријечи премијерке Србије која каже да је „Србија пригрлила технологију као главни национални приоритет“⁹.

У Србији се такође оснива и БИО4 кампус. Назив БИО4 скраћено представља четири кључне области: биомедицину, биотехнологију, биоинформатику и биодиверзитет. Биће површине 110.000 квадрата, градиће се по фазама, а БИО4 кампус, као јединствен простор, покриваће око 20 хектара и обухватиће и образовне и научно-истраживачке институције са дугогодишњом традицијом.

Планирано је да на једном мјесту буду: три факултета Универзитета у Београду (Биолошки факултет, Фармацеутски факултет и Група за биоинжeњеринг Технолошко-металуршког факултета), осам научних института (Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Центар за одрживо управљање биоресурсима и природне производе Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић", Институт за медицинска истраживања, Институт за мултидисциплинарна истраживања, Истраживачко-развојни институт за вјештачку интелигенцију Србије, Институт „Биосенс”, Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње” и Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП)¹⁰.

Да ли је случајност или не, једна од првих особа коју можемо да видимо у презентацији за БИО4 кампус, која може да се нађе на интернету (линк:www.bio4.rs), је управо Јувал Ноа Харари са његовом чувеном крилатицом „Обични људи можда не разумију вјештачку интелигенцију и биотехнологију, али могу да осјете да будућност пролази поред њих“.

И на крају, поставља се питање, како да се постави вјерујући човјек, православац и Србин, у једном таквом свијету који најављују ови мислиоци и пророци? Шта да мислимо, шта да радимо и чему да се надамо у таквом свијету?

Нисам стекао утисак да се неко код нас озбиљније позабавио овом тематиком. Онда нимало не треба да нас зачуди када државни апарат почне да намеће дигиталне сертификате о вакцинацији, дигитализацију школства, здравства и осталих сегмената друштва, када нам на силу намеће ЛГБТ агенду, европрајд, геј параде, мијењају уџбенике из историје и биологије и др. Он то намеће зато што је пристао на агенду коју пропагирају мислиоци као Харари и институције као што је Свјетски економски форум.

***
1 www.ynharari.com
2 Харари, Ј. „Сапијенс - кратка историја људског рода, Библионер, Београд 2018. , стр. 11.
3 Харари, Ј. „Homo Deus – кратка историја сутрашњице, Лагуна, Београд 2016. , стр. 111.
4 Напомена Б. Ч.
5 Харари, Ј. ,Homo Deus, стр. 132-134. 
6 Исто, 34-35.
7 Исто, стр. 60-61.
8 https://www.theguardian.com/commentisfree/2022/feb/28/vladimir-putin-war-russia-ukraine
9 www.bio4.rs
10 ОВИМ ЋЕ ДА СЕ ДИЧИ СРБИЈА: БИО4 Кампус - Јединствено место на глобалној мапи истраживања и развоја Југоисточне Европе (novosti.rs)