Разобличавање либералног тоталитаризма уз Четврту политичку теорију

Прву међународну он лајн конференцију о Четвртој политичкој теорији (4ПТ) је организовао Професор Дугин (аутор Четврте политичке теорије), а домаћин је била ТВ Паидеума. На овој конференцији је учествовало око 200 људи из 40 земаља, са различитим приступима либералном тоталитаризму и либералном светском нереду. Ово је био први међународни конгрес о Четвртој политичкој теорији, која постаје све значајнија и која ће имати кључну улогу у обликовању будућности људске цивилизације. Главна тема конференције била је кратка расправа о три политичке теорије Модерне: либерализму, комунизму и фашизму – које су и средишње место књиге о 4ПТ, Професора Дугина.

Неколико дана пре конференције, Професор Дугин је поставио претконференцијско предавање на свој Јутјуб канал, у коме је детаљно говорио о ‘култури укидања’ на Западу и постмодерном либерализму. Убрзо након постављања тог предавања, Јутјуб је укинуо његов канал, а Гугл његов налог. Професор Дугин је овакво деловање прогласио либералним тоталитаризмом и либералном нетолеранцијом. Поред тога, највећа америчка он лајн продавница, Амазон, је онемогућила приступ књигама Професора Дугина на свом сајту. Ово показује да се ради о префињеној цензури и надзору у име такозваних либерала, који полако постају зли тоталитаристи. У том смислу је и једна од главних тема расправе била о крају либерализма и развоју постлибералних светоназора.  

Не може се порећи чињеница да свет тражи нове интелектуалне могућности да би се суочио са предстојећим друштвено-политичким изазовима. Тако је Прва међународна конференција о 4ПТ била усмерена и на откривање тоталитарног лица либерализма. То је зато, што су дегенерисана западна модерност и њене техноцентричне идеологије срушиле темеље људске цивилизације. Поред тога, суштина друштвене културе људске цивилизације је на ивици пропасти, захваљујући либерализму, који је снажно одгурнуо са литице.

Данас је прва идеологија западне модерне, либерализам, потпуни пандемонијум и време је отворено се супротставити либералној хегемонији. Штавише, либерализам је постао болест и зато је целом свету потребно интелектуално ослобађање из окова либералне тоталитарне хегемоније. Не ради се о Сједињеним државама, Русији, Индији или Кини, већ о нама - сви смо на ивици друштвено-културног хаоса и уништења. У том погледу, Четврта политичка теорија (4ПТ) нуди нови филозофски почетак, чији је једини циљ деконструкција читавог либералног интелектуалног учења и суштинска реконструкција свега. Филозофско подручје Четврте политичке теорије може се разумети кроз следеће четири главне теме.

Прво и најважније, не користи језик политичке теорије јер филозофско подручје Четврте политичке теорије надилази три политичке теорије Модерне и њихових појавне облике. Друго, за разлику од три политичке теорије Модерне, Четврта политичка теорија има особене филозофске темеље - епистеме, које се састоји од богословља (духа), етносоциологије (душе) и геополитике (тела). Исто тако, епистемолошка претпоставка Четврте политичке теорије темељи се на Хајдегеровој феноменологији, посебно на ‘егзистенцијалном језгру‘, које разликује суштину Четврте политичке теорије од политичких теорија Модерне. Треће, Четврта политичка теорија отворено одбацује либерализам, називајући га тоталитарним и хегемонским. И на крају, Четврта политичка теорија вреднује феноменологију и херменеутику Хајдегерове филозофије и примењује је да би поставила темељ Четврте политичке теорије из егзистенцијалне основе.

У оштрој супротности, онтолошка област Четврте политичке теорије је уопштена, јер обухвата антиколонијалне, анти-империјалистичке и контра-хегемонске теорије. Штавише, она позива на отворену побуну против хегемонистичког и једностраног либералног светског поретка, који предводи Атлантистички блок. Да би се супротставио атлантизму, Професор Дугин у својој књизи „Четврта политичка теорија и успон Четврте политичке теорије“ предлаже стварање Евроазијског блока који ће водити Русија, као и друге земље у региону Евроазије, попут Ирана, Кине и Индије. Јер по Дугину, културолошки и историјски, Русија припада Истоку и стога као предводник, Русија мора успоставити Евроазијски блок, који би се супротставио униполарном либералном хегемонском поретку. Као што Дугин каже у Четвртој политичкој теорији: „Двадесети век је завршен и тек сада почињемо да схватамо да је то био век идеологија“.

Током читаве конференције, познати учењаци и новинари из разних делова света су поделили сличне приступе који се тичу либералне хегемоније и тренутног хаоса. Надаље, не може се порећи чињеница да се свет тренутно суочава са акутном кризом коју подстиче политичка и идеолошка архитектура западне модерне. Те је зато дошло време за борбу против либералне хегемоније, деконструкцијом целокупног либералног интелектуалног учења. У том смислу, Четврта политичка теорија (4ПТ) је нова и јединствена интелектуална могућност, која није затворени универзалистички модел као остале три политичке теорије модерности.

Поред тога, филозофска област Четврте политичке теорије је плуралистичка јер поштује и уважава посебности сваке културе, етноса и језичких образаца из хајдегеровског егзистенцијалног језгра. Заиста, успон Четврте политичке теорије постаје ексклузивна филозофска алтернатива глобализму, либерално-демократском универзализму, униполарности, индивидуализму и тоталитаризму неолибералних тржишних вредности. Сигурно је да је Прва он лајн конференција (конгрес) о Четвртој политичкој теорији постигла велики успех у идеолошком и геополитичком контексту. Зато што је овај конгрес био отворена побуна против постмодерног либерализма, који је разоткрио тоталитарно лице либералне идеологије западне Модерне.

Овде се израз ‘тоталитаризам‘ не појављује у смислу  политичког жаргона, већ као потпуна теорија. То је нешто што превазилази "апсолут" или "апсолутизам". Све три идеологије модерности: либерализам, комунизам и фашизам су темељно апсолутистичке и зато одумиру. Данас је прва идеологија Модерне позната као "либерализам" последња умирућа идеологија због своје тоталитарне суштине. Срушила је филозофски темељ знања тако што га је из најједноставнијег облика уназадила у сложене дихотомије. Сâма сложеност савремених интелектуалних учења је у потпуној збрци због њима нужне борбе између аутентичности и неаутентичности. Можда је та муљава збрка створила "пост-човечанство", "пост-истину" и, уопште, пост-модернизам.

Потпуно одступање од аутентичног знања у оквиру либералног учења је резултат интелектуалног тоталитаризма. На пример, након пада Совјетског Савеза, учењаци либералног тоталитаризма су предвидели ‘Тезу о крају историје‘, како би оправдали либералну хегемонију. Сâм контекст ‘Теорије краја историје‘ заснован је на нелогичном и неистинитом интелектуалном прорачуну, који је био далеко од друштвено-политичке стварности. Данас се заступници теорије о крају историје, често познати као ‘фукујамисти‘, суочавају са интелектуалним повлачењем из сваког окружења.

Данас је скривени тоталитаризам либералне идеологије разобличен, у сваком смислу, од политике до економије. Нема никаквог либералног решења, које би се суочило са тренутним либералним хаосом и катастрофом. У том смислу, време је да се потраже нове алтернативе и нове интелектуалне могућности, каква је Четврта политичка теорија, како би се деконстурисала читава теоријска архитектоника либерализма, а тиме и сложеност савременог либералног хегемонског учења.