Иако су Израелци последњих пар година стално изводили нападе на територију Сирије, то су јуче и званично признали.
Премијер Бенјамин Нетанјаху (Биби) je током посете окупираној Голанској висоравни то признао. Рекао је: “Ми делујемо када је потребно да делујемо, укључујући и ову и ону страну границе. Многи наши напади су усмерени ка томе да спречимо Хезболах да добије оружје којим би преокренуо игру.”
Нетанјаху је познат по прилично незграпном понашању, које је често усложњавало односе између Израела и Сједињених држава, посебно у вези са питањем нелегалних насеља на окупираним палестинским територијама.
Ова изјава је, у ствари, признање напада на суверену државу и то би требало да доведе до одговарајућих последица, укључујући и одговор Савета безбедности УН. Али, изгледа да за Израел, који у региону делује у тандему са Сједињеним државама, последице за оваква дела не постоје.
Либански “Хезболах”, као и Оружане снаге Ирана и Русије помажу влади Сирије да се бори против терориста. Израел ову сарадњу традиционално сматра могућом претњом за његово присуство на окупираним територијама. Како не може да спроводи војне операције великих размера, Израел користи стратегију застрашивања применом прецизних војних удара и дипломатских канала. Раније је Тел Авив успео да испослује код Европске уније и Сједињених држава да Хезболах ставе на листу терористичких организација. Израел је, такође, покушао да спречи продају руске војне опреме Сирији и Ирану.
Занимљиво је да је Нетанјаху признање о нападима Израела на Сирију дао истог дана када је Ирану испоручен руски противракетни систем С-300.
Последњи већи сукоб Хезболаха и Израела био је 2006. године у Либану.
