Израел у замци Саудијске Арабије

Током посете краља Салмана Египту у априлу, Каиро је објавио да ће демаркационом линијом означити своју поморску границу са Саудијском Арабијом и пренети на Саудијце контролу над острвима Тиран и Санафир, на ушћу Акабског залива.  Саудијска Арабија је сада практично преузела обавезе Египта према овим острвима, на основу ранијег мировног споразума са Египта са Израелом.

И, заиста, овај теснац је 1967. године био casus belli, када је Гамал Абд ал-Насер искористио све разлоге (и међународне норме) које су му ишле у корист, да га затвори за израелске бродове. Еилат је стратешки важан, јер је терминус израелске трговине са великим делом Азије и Африке. Ова два острва су чак укључена у тајанствени Протокол из Севра, који су у октобру 1956. године потписале владе Британије, Француске и Израела; у Протоколу јасно пише да Израел има потребу за ова два острва.

Израел је острва окупирао у Шестодневном рату, мировним споразумом Израела и Египта из 1979. године их је вратио, али и спецификовао посвећеност Египта међународним нормама у вези са слободом пловидбе и острвима.

Сада је за ова острва, која су уско грло на главној поморској рути Израела ка Африци и Азији, одговорна Саудијска Арабија. Овај развој догађаја указује на потпуну промену климе на Блиском истоку. У војном додатку израелско-египатског мировног споразума се наводи да се Синајско полуострво дели на четири зоне; Тиран и Санафир су у Зони Ц, а то су области у које могу ући само међународне снаге и посматрачи и египатска цивилна полиција са лаким наоружањем.

Због стратешке осетљивости ових острва и чињенице да су део мировног споразума између Египта и Израела, пребацивање формалног суверенитета на Саудијску Арабију не би могло да се изведе без Израела (а Египат ће очигледно задржати војну контролу над острвима у наредних 65 година). И као што се заиста испоставља, званичници у Тел Авиву су поздравили споразум, потврђујући да је постигнут споразум четири стране – Саудијске Арабије, Египта, Израела и Сједињених држава – који је резултат тихих преговора све четири стране.

Ипак, штагод овај споразум каже о односима “испод радара” Израела и Саудијске Арабије, још више каже о све бољим односима Египта и Саудијске Арабије. Током прве посете Египту од инаугурације 2015. године краља Салмана, Саудијци су договорили стварање инвестиционог фонда од 16 милијарди долара у Египту, као и помоћ египатској економији од неколико милијарди долара преко трговине и инвестиционих споразума. Овај споразум има бројне и велике позитивне исходе за Израел и оне израелске експерте чији је циљ побољшавање сарадње са линијом сунитских муслимана, која се сада бори против Шиита, на чијем челу је Иран.

Израелски стручњаци покушавају да објасне да је побољшавање односа између Саудијске Арабије и Египта позитивно за стабилност региона и свакако се поклапа за интересима Израела. Међутим, оно што је једино сигурно је да се Саудијци намештају да преузму улогу предводника на Блиском истоку и разумеју да им је Египат потребан, који је највећа држава, са најбољом војском и највећим утицајем.

Израелски екпсерти сматрају да је једини начин за контролу региона да то раде заједно са Египтом или да покидају везе између Египта и Ирана.

Гледајући општу перспективу ствари, контрола над Блиским истоком постаје кључно питање у свим борбама које се воде у региону. Док неки у овоме виде борбу за превласт једне од две струје, Сунита или Шиита, други аналитичари из региона имају другу перспективу и тврде да у ствари постоје четири струје које теже контроли: Иран, Даеш, Муслиманско братство и оно што они зову “регионалне силе стабилности”, а тој струји припадају, између осталих, Израел, Египат, Сауди Арабија и Јордан. Значај саудијско-египатског споразума је, према тој другој перспективи искључиво у томе да се ојачају везе унутар ове последње струје.

Са становишта Израела, штагод доприноси стабилности Египта је добро. А овај потез (споразум) доприноси стабилности Египта зато што ће египатска економија имати прилив од више милијарди долара. Поред тога, ово ће приближити Египат позицији Саудијске Арабије према Ирану, која је слична као и позиција Израела по том питању.

Ово је истовремено апсолутно у интересу Саудијске Арабије, имајући у виду намере земље да постане регионални вођа. Из тога даље следи да је споразум и у интересу Сједњених држава, посебно имајући у виду намере да се одржи пријатељски однос са Сунитима на Блиском Истоку, нарочито након потписивања нуклеарног споразума са шиитским Ираном. Сједињене државе највероватније рачунају којим потезима би се Саудијска Арабија могла држати под контролом. А то може значити и цурење вести о оптужбама да су високи представници краљевске куће Сауда умешани у терористичке нападе 11. септембра 2001. године. Међутим, ово је један веома ризичан потез који би могао довести до јачања тензија у региону.

Египат, са друге стране, нема никакав суштински интерес да власништво над острвима преда Саудијцима, осим новца који ће добити од Саудијске Арабије, а то ће Египат учинити вазалском државом. Иако Израел рачуна да ће имати неку корист од јачања Саудијске Арабије, са којом би и даље одржавао тајне, уместо дипломатских односа, овај нови аранжман може поставити Израел на инфериорну и несигурну позицију која је подложна диктатима саудијских амбиција.

Штавише, саудијске амбиције су много веће од регионалних. Добро је познато да Саудијци финанасирају вахабије и Европи, а посебно на Балкану. Тако и не чуди да је директор ЦИА након посете Саудијској Арабији отишао у Босну, где се састао са званичницима шест сунитских арапских држава да би се договорили о координацији у сукобима у Ираку, Сирији и Јемену. Током серије посета широм Европе, шеф ЦИА је расправљао о тероризму и противтерористичким мерама, које су, очигледно, унапред договрене са Саудијском Арабијом.