Италијанска мафија: кључ за разбијање атлантистичког усмерења ЕУ

Европске интеграције и промоција либерално-демократске идеологије се разликује у различитим државама и регионима европског континента. Ови процеси углавном не зависе непосредно од успеха бриселске или вашингтонске политике које насилно иједињују и трансформишу европске народе и културе. Најчешћи разлог за успех, или чак, неуспех, ових политика налази се у традициојама и историјском искуству сваког народа понаособ.

Снаге и слабости

Европска историја, као и целокупна историја човечанства обилује војним сукобима различитих интензитета. Ако нека држава олако преда окупаторима и прихвати њихове традиције и обичаје у опонашању јачих и победника, опет, насупрот њој, постоји друга која, иако потпуно окупирана, наставља да живи према неким својим обичајима, и на крају, када притисак окупатора ослаби, враћа се у своје првобитно стање. Чувајући културу и традицију и посвећеност прецима, помогли су многим народима да се сачувају,без обзира на јаке притиске освајача.

Мафија као средство очувања традиције

Овде је од посебног интереса разматрање искуства региона Јужне Италије (посебно Сицилије) у 18. веку, када су били под контролом Аустрије. Тада су скоро сви традиционални обичаји Сицилијанаца били замењени аустријским, а локална власт је била предата окупаторима. Локално становништво, које је мешавина грчког, норманског, арапског и италијанског етноса није желела да прихвати културне обрасце који су њима страни, па је пред очима окупатора и његове строге контроле створила паралелну структуру аустријском режиму – мафију.

Мафијашки дон против окупатора

Утицајне италијанске породице и главе тих породица, донови, су преузели функције у три дела владе. Законодавни оквир је стоврен као мешавина католицизма и моралног става проистеклог из локалних обичаја. Дон је, такође, имао и улогу судије и решавоа је спорове, наметао одговарајуће казне, а извршни део власти били су његови помоћници, чесот његови рођаци. Тако су у сицилијанском друштву постојала два система власти: формални - аустријски, кога је јавност игнорисала и није имао неку моћ, и неформални – мафију, која је спроводила ефикасно управљање друштвом и располагала са довољно ауторитета.

Данас

У данашње време, јужни италијански региони још једанпут понављају сицилијанска искуства. Данашњи “окупатори” су европске бирократе, Атлантисти и њихови штићеници у облику италијанских власти. Они су наметнули вредности као што је индивидуализам, сексуалне перверзије, одбацивање породичног и верског поретка, који су становништву страни. И, становништво у великој мери, једноставно, игнорише те аранжмане и наставља да следи исти локални поредак, као и претходне генерације. Велика већина локалних власти су и даље чланови или особе од поверења мафијашких кланова који само изигравају примену планова Рима и Брисела, а у ствари их најнепосредније саботирају. Италијанско искуство се може разумети и применити у било којој европској земљи где су се поново појавила и интензивирала континенталистичка осећања.