Хусеин еф. Хоџић: Учење моје вјере је да комшију и брата не смијем запустити
11.01.2020
Херцегновски ефендија, Хусеин Хоџић, председник Исламске заједнице Црне Горе за Будву и Боку и саветник Реиса за међурелигијска и међунационална питања је у четвртак увече све своје комшије Православце на литији поздравио традиционалним Божићним поздравом: “Мир Божији! Христос се роди!” Рекао је да је на скуп дошао у своје име и у име верника који га подржавају. Поручио је и да није једини проблем очување имовине, већ је веће искушење очувати веру.
А, онда је наставио:
"Питаћете се зашто је овде један обичан човек из Босне, са северо-истока што гледа у Дрину и Саву, из Теочака у којем су, веровали или не, али су историјске чињенице, једно време биле присутне мошти Светог Луке, апостола кога је Бранковић поставио баш ту пред долазак Турака, нажалост узели су га римокатолици.
Питаћете се зашто сам овдје, одговарам да сам овдје што ме Бог вјечни позва да будем на помоћи брату и комшији. Овдје сам јер сам присуствујући дешавањима претходне године у храму у Подгорици, у Бару и другим догађајима, од патријарха Иринеја чуо и то понављам, да је ‘Српска православна црква изузетно расположена да успоставља и шири добре односе и повјерење са муслиманима са Балкана, посебно са Бошњацима’ међу којима сам, ето, и ја.
"Још један разлог је сусрет са академиком Матијом Бећковићем приликом освештавања храма у Бару, који изрази похвалу на моју здравицу, коју сам тада као и вечерас само као грађанин говорио. Каже академик ‘Ефендија свака част на здравици’, а ја њему шеретски, ‘Академиче, хоћемо ли се ћерати’, што је његова позната реченица. Одговорио ми је ‘доста нам је било глупости’ и осетио сам искреност", присетио се Ефендија Хоџић.
"Овде сам вечерас да јавно обзнаним и захвалим Општини Требиње и Српској православној цркви, господину Амфилохију јер су посебно они у време подношења грађевинске дозволе за градњу Центра исламског у Кумбору били ти који су до тада дали највише новца и пригода, више него моји муслимани и моја легитимна Исламска заједница у Црној Гори", открио је Еф. Хоџић.
“Овдје сам и по исказу давног, древног Марка Миљанова који рече ‘чојство и јунаштво је бранити другачијег од себе’ а ми смо мало другачији међусобно и ја сам ради тога и дошао, браћо моја драга. Учење моје вјере је да комшију и брата не смијем запустити, да му морам помоћи, да му се одазовем кад ме год позове. Позван сам и великодушно сам се одазвао.
Рахметли Исо Махмутовић из села Бистрице код Бијелог Поља је 1967. године, по налогу власти, довео радну групу на Цетиње да сруше костурницу (Његошеву гробну капелу на чијем месту се данас налази Мештровићев маузолеј). Кад је Исо видио, рекао је: ‘Ово је светиња, ја светињу не дирам, а да је моје, пала би мртва глава.’ Полиција је запријетила да ће остати без посла, а он одговорио да даје отказ.
Прошло је и педесет година од тада, када ме је часни Епископ Амфилохије упитао да га нађемо. Нашли смо његовог сина, довели га из Француске и он је награђен орденом и то је гест Цркве који ми памтимо”.
О такозваном Закону о слободи вјероисповјести, који је црногорска власт донела у прилично ненормалним околностима, Хусеин еф. Хоџић је рекао:
“Закон о слободи вјероисповјести, тако је назван, а ја видим само једну неозбиљну лакрдију у самом називу јер ко је тај који има право да између нас вјерника и Бога одређује хоће ли бити слобода или неслобода. Бог је рекао слобода и то је то! Рекао сам, овде не говорим у име Исламске заједнице. Говорим НАТО и Европи да нам не могу више продавати идеје дуплих аршина, сегрегацију. Јавно се види да само један светоназор узимају у своју заједницу. Имовина је овде мање битна, чувајте веру. Биће имовине, а биће и компромиса. Бог вас све чувао!“
