Поглед из Британије: како се продужава ноћна мора либералне елите
Изгледа да сваке недеље пристиже још и још лоших вести за либералну елиту, која и даље задржава своју гвоздену песницу контроле над нашим образовним установама, медијима и над Владом, овде у Великој Британији и над остатком Западног света. Али, тај гвоздени стисак све више личи на кулу од слоноваче из неких фантазија – што је увек и био; нешто што има мало, или нимало везе са животима обичних људи, нешто што су њима подметнули сплеткароши, “они који боље знају”. Најпре је Брегзит био изненађење, затим Трамп, онда је Фијон у Француској отворио пут победи деснице, бојкотујући њихове преварантске недемократске изборе, који су стално искључивали Национални фронт од исправног представљања.
Природна људска реакција у таквим сценаријима је да се кривица потражи негде, а не да се постави питање о сопственом деловању. Срећом, као и увек, медији у Великој Британији имају спремног кривца “у скривеним рукама тајног руског утицаја". Према званичним каналима, треба да верујемо да је неколико руских "тролова", заједно са РТ, било у стању да победи комбиноване напоре свих западних медија, од ТВ мрежа CNN и BBC до новина New York Times. Ако је то заиста тако, зар не би требало да неки уредници остану без посла, а да из ових медија треба да оду у Москву и тамо потраже способне људе?
Апсурд не престаје са избором Трампа. Имамо и оптужбе да је и Брегзит на сличан начин под утицајем Руса и, без сумње, биће сличних прича о Фијону и AfD, ако буду добро радили у Немачкој.
Такви ставови су крајње снисходљиви оним људима који не верују више у опасне баљезгарије које пумпају стране либералне елите у последњих педесет година. Чињеница да су људи сада прозрели обу пропаганду, узима свој данак на нивоу психолошке равнотеже оних који мисле. Треба само да на Интернету потражите 'Трамп Русија' - да видите на стотине хиљада наслова, од мреже БиБиСи, до Гардијана и Мирора и да видите докле су далеко отишле та хистерија и психоза. Стежући руке у салама за састанке, може се чути њихова анксиозност: "али наша Полиција за контролу мишљења има потпуну контролу, а 99% медија је у нашим рукама! Како је ово могло да се догоди?" Нажалост, њихова кукњава не остаје само у салам аза састанке, већ је непрестани рефрен који понављају, на радном месту и на предавањима. Утврђивање стварности још увек није спремно, али биће.
Шта да се ради у међувремену? Прво, преплавити медије са још више бизарним и веома ружним причама о "тајној руској контроли", а затим по утврђеном путу традиционалних тоталитарних метода: забранити опозицију. Прво смо имали медијску блокаду о реалној ситуацији у сиријском грађанском рату и о читавом, такозваном, 'Арапском пролећу', а и недавно смо имали запаљиву жучну пропаганду против поглавара руске Цркве, Патријарха Кирила, који је био у посети Великој Британији. Медији нису некако приметили да је Патријарх службу у цркви одржао са поглаваром Сиријске православне цркве у Великој Британији. Како ова два човека могу да буду тако пријатељски настројени један према другом? Наравно, сви који не гледају БиБиСи, знају да Хришћани и друге мањине подржавају Русију и Асада, али чини се да либерална елита, заправо, мрзи Хришћане у Сирији, исто онолико колико их мрзе овде у Великој Британији.
Други начин је традиционалнији, како ради Ким Џонг-ун и њему слични: забране опозицију. Дакле, у Великој Британији смо недавно имали покушај либералне елите да "ствари учини тешким" телевизији РТ, нападом на њене рачуне. Ово је прилично занимљива прича јер показује очај ових што би да буду моћни. У недавном говору, руски амбасадор у Великој Британији је упоредио ову акцију са дететом које разбија играчку која више не ради како треба. Па, ми никада нисмо имали 'слободу говора' овде у Великој Британији (велико је питање да ли је икада постојала игде), а сада смо одлучили да кренемо истим путем као Северна Кореја. Није довољно да 99% медија и 100% универзитета буду у рукама либералне елите, онај 1% аномалија, такође, мора да се уништи ... Али, како су недавни догађаји показали - не можеш СВЕ време варати СВЕ људе.