Откривен је анти-руски Тројански коњ - Варуфакис

Јанис Варуфакис је постао као “рок звезда” алтернативних медија када је закопао Сирицу после референдума о прихватању мера штедње у Грчкој и сву кривицу за издају воље грађана тако свалио на Ципраса. Пре тога га је његова лична снага и ранији рад у откривању финансијских игара Сједињених држава, као "Глобалног Минотаура" сврстала међу људе за поштовање у многим активистичким круговима, али се ипак исплела сумња око човека за кога су неки мудро тврдили да би било “исувише добро, да је стварно тако”.

Један од тих неколико гласова разума био је Ф.Вилијем Енгдал, који је одмах, у јулу 2015. године, поставио питање о личној биографији и сумњивим везама овог политичара, у чланку за часопис НЕО. "What Stinks about Varoufakis and the Whole Greek Mess?" се директно супротставља превлађујућем наративу у алтернативним медијима и наводи на размишљање да ли је Варуфакис стварно неки “херој” или само “Тројански коњ” на чекању. 

Требало је да прође годину дана да се открије да ли је Енгдал био у прави или не. Енгдалово мишљење се испоставило као тачно када је Варуфакис на веб страници Сорошевог  Project Syndicate заступао стварање “Progressive International” ("Напредне интернационале"), како би се победили људи као што је Хилари Клинтон и… Председник Русије Владимир Путин. У прото-манифесту запањујуће сличном ауторовим ранијим упозорењима о успону секуларних вахабија, грчки (анти)херој је оштро критиковао руског Председника и његове наводне савезнике „Трампа, Ле Пенову, британске Брегзитере са крајње деснице“ да су део „националистичке интернационале – класичног дела дефлаторног периода – уједињени у презиру према либералној демократији и способни да мобилишу оне који би се сломили.“

Није згорег подсетити на чињеницу да се Варуфакис раније појављивао на угледним медијима, које финансирају државе те, такве “националистичке интернационале” и, очигледно, није имао неки баш велики проблем тада са Москвом који би га одвратио од појављивања. Са накнадном памећу, сада се може закључити да је врло могуће да је он, у ствари, био “агент спавач” и да је све време режирао долазак на власт, да се врло вешто представио свима онима који дају подршку мултиполарном свету и да је припремао да изнутра саботира тај систем који се тек појавио.

Када су Грци јасно и гласно одбили мере штедње, Варуфакис није желео да му се укаља репутација тиме што би остао у истом руководству, за које је унапред знао да ће свакако прихватити захтеве Немачке, па је поткопао партију и оставио свог бившег политичког “саучесника у злочину” да постане још омраженије жртвено јагње.

Уз сачувани углед, чак митологизован у главама многих као “човек од морала”, Варуфакис и његова подршка сада могу да планирају његов неумитни повратак. Овај агент је намеравао да оперише изнутра, и да систем повуче у пропаст својим унутрашњим деловањем, али након референдума, смишљен резервни план по коме је требало од Варуфакиса направити вођу “основног покрета отпора” против евро-опомињача (ауторов неутралнији израз за оне које медији зову “евроскептицима”). Другим речима, Варуфакису је дат задатак да води операцију COINTELPRO 21. века.

Ништа од овога није само претпоставка, пошто је "грчки Јуда" изабрао да своју изјаву објави на сајту "Project Syndicate" и тиме потврдио веома блиске везе са Џороџом Сорошем. Не само да овај финансијер обојених револуција непосредно финансира и овај портал (Фонд за отворено друштво му је 2014. године дао 350 000 долара), него и он редовно користи овај портал као своју омиљену платформу за објављивање сопствених текстова. Метафорично говорећи, ово је најближе „утроби звери“ у киберпростору, а Варуфакис нема никаквог срама, те јавно рекламира своје везе са човеком, који смишља како да мења режиме по свету и притом је познати русофоб.

Може се закључити, и не би било неразумно, да Сорош све време стоји иза Варуфакисове схеме Тројанског коња, тј. развоја “Напредне интернационале” секуларних вахабија, а може се десити и да је иза “Убице Минотаура” све време. У овом тренутку је јасно да је Варуфакис један од многих Сорошевих “политичких копилади” коме је указано поверење да прави униполарно контролисане фронтове “протеста” за управљање обојени револуцијама.

У овом контексту, то је онај, који ће се вероватно оденути у неке модерне и "само-праведне" регалије и борити против „фашизма“ у Европи, који предводи Русија, тако профитирајући највише могуће од секуларног вехабијског покрета и организујући јавно репрезентативни и "легитиман" параван за њихову милитантност. Претериваће се са Варуфакисовим чувеним "култом личности" у левичарским медијима који се лажно представљају као подршка мултиполарном свету и гледаће да искористе што више зомбирану "идеолошку доследност" своје читалачке публике како би их репрограмирали у појединце против система и у заблуделе анти-руске провокаторе. 

Очекује се да ће секуларне вахабије, које организују Сорош и Варуфакис кроз “Напредну интернационалу” касније бити употребљене против Трампа, европских влада које немају баш много поверења у ЕУ, као што су Пољска и Мађарска, против оних који су подржали Брегзит и покрета Ле Пенове – сви они и јесу поменути поред Путина, као део “националистичке интернационале” - како би изазвали насилне сукобе и дестабилизовали најпрагматичније западне снаге окренуте ка Русији. Нема другог начина, него овај процес описати као још једну фазу стално растућег хибридног рата против мултиполарног света.

Тројански коњ је сада припремљен да ову геополитичку драму поведе у правцу грчке трагедије, а “Убица Минотаура” се претвара у исту ону митолошку звер која га је учинила познатим. Овог пута уз невероватну иронију, да се звер сада храни заблуделима левичарским активистима, уместо вишком капитала, а касније ће избацивати русофобичне бљувотине.