Европа између две ватре

06.07.2017

Како је истовремено нападнута са све стране (тероризам и руска претња), Европа мора да одлучи шта ће прво: да се супротстави тероризму или растућој руској моћи. Да изаберу, данас је највећи изазов за европске државе. Али, Европа, ипак, мора да одлучи јер државни буџети нису вреће без дна.

Очигледно је да, чим се суоче са проблемом тероризма, НАТО (пре свега Сједињене државе) скреће пажњу на друга питања, као што је неопходност повећања трошкова одбране због Русије, Сирије, Авганистана и других "досадних" држава.

То се лако може објаснити теретом који ова држава подноси у НАТО пакту. Вашингтон жели и чини све могуће да смањи свој терет на рачун европских НАТО чланица. И, уопште га није брига шта се догађа са Европљанима. У овом тренутку је више него очигледно да Европи тероризам много више прети него Вашингтону.

Такмичећи се са Русијом око надмоћи, Сједињене државе непрестано позивају НАТО државе да повећају потрошњу за одбрану. Ово питање је било на дневном реду састанка министара одбрана НАТО држава 29. јуна, када је Генсек НАТО Јенс Столтенберг најавио да се очекује повећање одбрамбених буџета за 4,7%. За Европу је то превише.

А, ко ће од тога имати корист? По свему судећи, Сједињене државе. А, већина европских држава ће остати усамљене усред терористичких претњи и због недостатка новца за решавање домаћих проблема.

Али, ипак постоје три европске државе које имају своје интересе у свему овоме. Литванија, Летонија и Естонија ће, такође, имати корист од свега овога. Издвајајући незнатне суме, оне добијају подршку НАТО пакта и настављају да тражи све више и више страних трупа на њиховим територијама. Током овогодишње посете Литванији, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је ову земљу похвалио због повећања трошкова за одбрану и због напора за јачање безбедности у региону. Балтичке државе осећају свој значај у суочавању супермоћних и намеравају да извуку све могуће предности из тога.

Другим речима, већина европских држава је упала у замку. Оне су приморане да помажу балтичким државама, на штету сопствених интереса. Пре или касније, ово стање ће довести до напетости у односима између држава чланица НАТО унутар Европске уније. Помоћ и подршка унутар организације треба да буду једнаки за све чланице. Европске државе које помажу балтичким државама имају право да очекују помоћ и разумевање њихових проблема. Могло би се догодити да, док чине безбеднијим живот њихових суседа, могу да угрозе животе сопствених грађана, остављајући их да се суочавају са терористима, без могућности да им помогну, јерје новац завршио негде другде.  Зар то није једнострана колективна одбрана?