Пад Доналда Трампа

Биолог Лајал Вотсон, у свом делу "Животна плима" ("Lifetide") објављеном 1979. године, потврђује да "ако довољно велики број људи (критична маса) стекне ново знање или нови приступ стварима, то ће се проширити на читаво човечанство".  Неопходно је да одређени број људи (критична маса) достигне вишу свест и, у том тренутку, појединац је већ способан да направи еволутивни искорак и достигне промену менталитета. Ова теза је позната под називом "Теорија стотог мајмуна" и свој израз је имала у изборном изненађењу Доналда Трампа, кандидата који је потпуно отпоран на партијску дисциплину и који се претворио у "црну звер" неоконзервативног естаблишмента. Тако смо, након неочекиваног тријумфа Доналда Трампа на председничким изборима у Сједињеним државама, били сведоци појаве такозваног "телеономског сценарија" (супротног тренутно важећем "телеолошком сценарију"), који је обележен несталношћу у великим дозама, због параноидне личности Доналда Трампа.

Аутократска параноја Доналда Трампа

Шпански психијатар Енрике Гонзалес Дуро у књизи Параноја (La paranoia), из 1991. године потврђује да су “покретачи ове болести веома активни код појединаца који су изразити нарциси и који су били изложени озбиљним фрустрацијама, те због тога немају самопоуздање. То код њих доводи до покретања природног механизама Пројекције, па они теже да другима припишу оне импулсе, фантазије, фрустрације и напетости који су њима необјашњиви, неприхватљиви и неподношљиви у њима сâмима“. Доналд Трамп се у потпуности уклапа у медицински опис поремећаја који је познат као параноидна психоза, јер је његов начин мишљења крут и непоправљив: он нема у виду супротстављене разлоге, он само прикупља податке или знаке који потврђују предрасуду и чине да се она претвори у уверење; чак и под утицајем споменутог заблудног поремећаја, он би могао да буде сасвим функционалан и да не показује необично понашање, осим када је у питању непосредни резултат заблуде (прочитајте о изградњи зида на граници са Мексиком). У Трамповом случају, ради се о типичном случају мегаломанске параноје, о заблуди о сопственој величини, која доводи до тога да „појединац верује да је обдарен изванредним талентом и моћима, јер су га божанства изабрала за такву високу мисију“ (да врати моћ белцима у друштву у којем ће, према сценарију за 2043. годину демографска еволуција узроковати да бело становништво буде мањина). Још једна његова особина било би његово глуматање које га подстиче да „привлачи пажњу јавности, даје безобзирне изјаве и да га није брига за мишљење других због његовог очигледног недостатка морала“.

Пад Доналда Трампа

Трампова параноја би била још гора, ако би на њу утицао такозвани "синдром хибриса" о коме енглески лекар и политичар Дејвид Овен пише у књизи "Синдром хибриса: Буш, Блер и затрованост моћи“. Реч "хибрис" потиче из старогрчког и значи ароганцију/самозаљубљеност/гордост – чија би парадигма могла да буде и у покушају примене Закона о побуни, према коме би се захтевала употреба војске и била би уоквирена у изборни мото ("Председник реда и закона"). Међутим, покушај милитаризовања читаве земље је узроковао забринутост и преовлађујућем делу естаблишмента и осликава га изјава ранијег Секретара одбране, Марка Еспера, који је био против примене Закона о побуни и изјавио да је "расизам у земљи стварност, морамо учинити све да га препознамо, супротставимо му се и истребимо га." Бивши секретар одбране у Трамповој администрацији, Џејмс Матис, бивши генерал морнарице, стекао је посебну медијску пажњу оптуживши Трампа да "покушава да нас подели и да се треба ујединити без њега, искоришћавајући снаге својствене  за наше грађанско друштво".

Међутим, након упада у Капитол, следбеника исцрпљеног Трампа, отвора се нови фронт који би Трампа хтео да прогласи "ментално нестабилним" и да примени Амандман 25 Устава, који предвиђа да се замени председник "ако потпредседник и већина у кабинету сматрају да Председник ментално или физички није способан да врши своју функцију". Како Трамп одбија да прихвати резултате избора и наставља да заступа теорију о изборној превари, републикански естаблишмент ће, Трампа, изолованог у његовој кули од слоноваче, препустити судбини, на милост и немилост будућем судском процесу који га очекује. Није искључено ни то да Трамп тајно преговара са Бајденом не би ли добио председничко помиловање, које би га ослободило могућих судских оптужби у замену за признање пораза.