Црногорско мрачно доба

Мрачно доба је израз којим се у дијелу историографије настоји сликовито описати Средњи вијек, односно историја Европе од краја Старог вијека до почетка Новог вијека, другим ријечима назадовање Западне цивилизације и културе која је своја некадашња античка достигнућа почела достизати тек у доба Ренесансе. Данас, у 21. вијеку, и Црна Гора, на жалост, има своје мрачно доба, али и човјека који је Црној Гори то и омогућио - Мила Ђукановића. Он је 20. маја ове године на Цетињу положио заклетву и тако званично, поново постао предсједник Црне Горе.

Током готово три деценије власти, Ђукановић је имао једну константу, која му је и омогућила да оволико влада. То је послушност. Прво је слушао Слободана Милошевића, а касније, и све до данашњих дана, Вашингтон. Те је и Ђукановићев инаугурациони говор био у складу са политиком Вашингтона, да се са српским народом мора поступати одлучно.

A ево шта је током инагурације, између осталог, рекао Мило Ђукановић:

Нова Црна Гора, усвајајући систем европских вриједности, мора снажити свијест о својој државној посебности кроз све области живота. Прије свега у култури, која је чувар и носилац идентитета, у којем се огледа суштина и карактер црногорске историје и црногорског постојања. Потребна је свеобухватна, интердисциплинарна,  суптилна идентитетска политика, свакако лишена и натруха провинцијског културно – идентитетског инжењеринга.

Ипак, најистрајнији и најопаснији фактор деструкције у процесу снажења црногорског националног и вјерског идентитета представља контроверза везана за црквено питање православних вјерника у Црној Гори. Као инерција свих ових околности и данас су веома живи политички и вјерски фанатизми чија је мисија отворено негирање историјског и духовног бића Црногораца. Као предсједник Црне Горе бићу изузетно посвећен проналажењу пута за савладавање овог тешког, наслијеђеног хендикепа нашег савременог развоја.

Из наведеног говора се види да Ђукановић сматра да је главни разлог немогућности асимилације Срба у Црној Гори управо Српска православна црква. Међутим, изгледа да би по том питању Ђукановић желио да промијени политику. Наиме, до сада је држава свим средствима помагала НВО Црногорска православна црква и очигледно је да би сада по том питању могле да наступе промијене.

Ђукановић најављује да треба отргнути Митрополију  црногорско – приморску од Српске православне цркве. Не треба ни губити из вида да ће за три године бити спровођен попис становништва, и да се очигледно, већ почиње водити рачуна о томе.

Непосредно пред инаугурацију Мила Ђукановића, 15. маја, у Никшићу је одржан један скуп, који је јасно наговијестио шта ће бити главни циљеви новог Ђукановићевог мандата. На том скупу, чији је организатор био Црногорски покрет, финансиран из црних фондова садашње власти, поручено је да су покренуте иницијативе: за израду документа којим би се дефинисале све штете које је Црна Гора претрпјела након 1918. године, укључујући директне штете и посредне, које су имале за последицу економско заостајање Црне Горе, на основу којег би се испоставио одштетни захтјев и био би упућен свим институцијама државе Србије, као и институцијама државе Црне Горе, за доношење закона који забрањује слављење и величање Подгоричке скупштине и насилне анексије Црне Горе 1918. године, као и свих других датума и догађаја из црногорске прошлости и лица повезаних са њима - за које се везује слом државне независности и сарадње са окупаторима. Предвиђа се хитна процедура и стављање на гласање у Парламенту Закона о слободи вјероисповијести.

Посебну пажњу на овом скупу привукле су изјаве Јасмине Никчевић, суоснивача и кординатора Црногорског покрета за град Никшић. Фашистички изливи Никчевићке били су најгласнији. Никчевићкој је посебно засметала Литија у Никшићу, на којој су биле десетине хиљада људи. Такође, Никчевић је нагласила да “уз сво поштовање према резултатима и достигнућима црногорске власти у постреферендумском периоду, нарочито у комплексном, захтјевном и изузетно значајном домену спољне политике, Црногорски покрет мора да подсјети да не треба да се загази ево добрано и у другу деценију обновљене независне и суверене Црне Горе, без решавања и решења суштинских идентитетских питања. У принципу главни циљ овог покрета, као и инаугурационог говора Ђукановића, јесте „решавање“ српског питања у Црној Гори.

Другим ријечима, требало је да до сада Срби у Црној Гори постану статистичка грешка и народ који нема јаку политичку партију. Али тај идентитетски геноцид, за који су црногорски суверенисти, потпомогнути званичним Вашингтоном и Лондоном, сматрали да ће бити ријешен брзо по одвајању од Србије, није се догодио. Управо због тога се сада појачава реторика према Србима, све са циљем присилне асимилације.

A 21. маја, црногорска власт је свечано обиљежила дванаест година од одвајања Црне Горе од Србије. Правих разлога за славље нема.

Економска ситуација је катастрофална. Спољни дуг Црне Горе је од 2006. године до данас порастао за више од 400 одсто. У исто вријеме незапосленост, пре свега високобразованих, је забрињавајућа. Док је одлазак младих из Црне Горе константа. Једино по чему је Црна Гора постала позната након стицања независности, јесте криминал. У малој Црној Гори, већ пар година, траје мафијашки рат, па је тако овог 21. маја, у сред бијела дана убијен власник једне подгоричке дискотеке. Колико се рат два которска клана отргао контроли, говори податак да се убиство десило у башти једног подгоричког локала, наочиглед гостију али и бројне дјеце која су се играла у непосредној близини.

Међутим, овај 21. мај је обиљежио и један свијетли догађај. У Подгорици је одржан протест подршке Милану Кнежевићу. Наиме, Милан Кнежевић, један од лидера најјачег опозиционог савеза, Демократског фронта, налази се у затвору, због гуркања полицајца, које се десило приликом бруталне акције црногорске полиције, а са циљем разбијања мирног демократског протеста опозиције. У ствари, прави разлог зашто је Милан Кнежевић у затвору су његови политички ставови, који су засновани на историјским чињеницама и жељи да Црна Гора буде држава свих њених грађана, што данас није. Нажалост, вишедеценијска власт у Црној Гори са политичким противницима не разговара цивилизованим дијалогом, већ средствима репресије. И управо протест, који је симболично био на дан када се Црна Гора недемократским методама одвојила од Србије, био је порука да Милан буде последња жртва политичког прогона у Црној Гори.

.