Венецуела је на ивици државног удара

15.04.2017

Прозападна опозиција у Венецуели покушава да изазове револт и сукобе грађана

Недеља протеста

Протести про-америчких либерала које технички помаже и финанира Запад почели су пре недељу дана. Током протеста, било је покушаја проваљивања у канцеларије државне нафтне компаније државне PDVSA и паљења зграде Врховног суда.

За сада су органи реда успели да блокирају екстремистичке групе. Десетине демонстраната су ухапшене. Ипак, организатори активно користе друштвене мреже да шире антивладине ставове. У вези са критичном друштвено-економском ситуацијом, либерали успевају да покрену масовне протесте.

Економски проблеми

Венецуела пролази кроз озбиљну финансијску кризу. Земљу је захватила хипер-инфлација националне валуте. Истовремено, државна нафтна компанија PDVSA је у тешкој ситуацији. Овог месеца, компанија је исплатила скоро 2,5 милијарди долара дугова, а тржиште обвезница почело је да брине о могућим неисплаћеним дуговањима. Према западним агенцијама, инвеститори очекују вероватноћу договања изнад 50% у наредних 12 месеци.

Геополитика и фрустрираност Вашингтона

Венецуела је под америчким санкцијама, а Организација америчких држава, коју је направио Вашингтон, покушава да искористи сваку прилику да погоршава кризу у Венецуели и да изазове сукоб са другим јужноамеричким државама.

Мора се напоменути да је, у смислу геополитичког значаја за Сједињене државе, Венецуела  друга у Карипском региону, после Колумбије. Најважнији циљ америчког Стејт департмента је да Каракас подреди свом утицају, који је стожер левице у Јужној Америци и чији је пут ка мултиполарности у великој мери изабран захваљујући Угу Чавезу. Након успешног пуча и опозива председника у Бразилу, Сједињене државе су свог човека поставиле и у Аргентини. Сада је Венецуела главни фокус отпора у региону.

Формула 11-13

Недавно је Венецуела прославила петнаесту годишњицу неуспелог државног удара против Уга Чавеза. Завереници су 11. априла, 2002. године испред носа десним олигарскима и уз сагласност Сједињених држава и уз помоћ неколико високих официра организовали немире у Каракасу  и заробили председника Чавеза. Међутим, сутрадан је велики број људи изашо на улице захтевајући повратак легитимног председника. Национална гарда је стала на страну народа, а пуч није успео. Након повратка, Чавез је рекао оно што ће постати познати израз: "Уз сваки 11., постојаће и 13." У том случају, питање је само колико ће 12. трајати и шта жртвује влада, а шта су патриотски грађани спремни да издрже како би одбранили идеале Боливарске револуције.