Латинска Америка у фокусу

Већина аналитичара верује да се свет налази на раскрсници између два блока, супротстављена један другом; један представљају Сједињене државе, НАТО и ЕУ, а други Русија, Кина, БРИКС и Шангајска група. Конфронтација на глобалном нивоу се појачава, а то утиче и на Јужну Америку.

Амерички континент је несумњиво један од важних полова у овом геополитичком аранжману. Неки чак говоре и о триполарном свету – Сједињене државе, Русија и Кина, с тим да амерички континент остаје табла за игру на којој се многи покрети боре и праве потезе у глобалној геополитичкој игри. Континент сâм је подељен на амерички блок са периферијом која укључује Карибе и Централну Америку где преовлађују интереси Сједињених држава и на регионални “Пацифички савез” на југу, који  обухавата Чиле, Перу, Колумбију и Мексико.

Постоје и иницијативе које су против Пацифичког савеза, као Унија јужноамеричких народа  (Union of South American Nations, UNASUR) и њихов економски савез MERCOSUR, у коме су Аргентина, Бразил, Парагвај, Уругвај, Венецуела и Боливија) и организација ALBA (Венецуела, Боливија, Куба, Еквадор, Никараква, итд.)

Неки геополитичари који избегавају поделу на Северну и Јужну Америку, линију америчког геополитичког утицаја постављају негде при врху Амазонских прашума. Они операције против Мадура у Венецуели, као и раније против Чавеза или удар у Хондурасу, тумаче као покушај Сједињених држава да поврате контролу над целим подручјем, а то утиче на друге догађаје (спекулације у вези са ценом нафте које су изазвале банке са Вол Стрита нису усмерене само против Мадура, већ и против Русије и Ирана).

Поред догађаја у Венецуели, ове операције дестабилизовања држава се шире и на огромни Бразил (члан БРИКС), где је управо отпочео процес опозива Председника. Заједно са политичким превирањима у Аргентини,  одвија се и нова неолиберална офанзива против три важна јужноамеричких народа, зарад јачања америчке моћи. Истовремено се подривају  политички и економски процеси који се одвијају у последњих неколико година, а циљ им је  да се успостави мултиполарна реалност против америчке хегемоније.

Без обзира шта многи тврде, ово више није сукоб „прогресивних“ влада и снага и „десничарских“, него борба између „глобалиста“ и „суверениста“, који доприносе стварању мултиполарног света. Иако још увек није потпуно некорисна, класична подела између "десно" и "лево" постаје бесмислена и застарела.
У сваком случају, чињеница је да циљ неолибералне офанзиве да Сједињене државе поврате оно што су одувек сматрале својим „двориштем“. У Аргентини, либерал Макри је сасекао у корену било какву могућност да Аргентина приступи БРИКС; уместо тога вратио је државу  под " заштиту интереса" неолибералних рецепата, који су већ лоше утицали на аргентински народ.

У Венецуели, пад цене нафте од готово 70% је довео земљу до критичне ситуације. Због хабања владе током протеклих година, локалне олигархије и опозиција су постали скупштинска већина, чиме се ствара ванредна ситуација у којој опозиција тражи опозив Мадура и слично је ономе што се дешава у Бразилу.

У Бразилу, опозиција је до сада успела да предузме све неопходне кораке за спровођење успешног, или барем аргументованог процеса за опозив председника. Овде је сада будућност у питању, и не само будућност супротстављених блокова у Јужној Америци, него будућност читавог света. Прикључивање Бразила неолибералној мрежи би био ударац организацији БРИКС, а да не помињемо суверенистичке структуре UNASUR/MERCOSUR. У том случају би „Пацифички савез“ и „Транспацифичко партнерство“ (ТПП) имали отворени простор. У случају пораза Бразила, хегемонистичке структуре у сједињеним државама и у Латинској Америци ће се консолидовати, што може бити пораз Русије, Кине и мултиполарног фронта.