Пуч без оружја: бразилска политичка драма

Бразил пролази кроз период политичке нестабилности и промене на власти. То је "крај" једне ере и почетак нове. Међутим, то не значи почетак "новог оквира", али наставак једне старе шеме. Ера бразилске Радничке партије (Partido dos Trabalhadores) почела је 2003. године са Луисом Инасијом Лула да Силвом. Лула је владао до 2011. године, када га је наследила Дилма Русеф, која је била на власти од 2011. до 31. августа, 2016. године. Међутим, за разлику од Луле, Дилма није завршио каријеру на власти на нормалан начин. Њу је зауставио пуч изведен у парламенту, то је био пуч „по закону“.

На основу оптужби за "проневеру" (утаја пореза и злоупотреба јавног новца), њу је са положаја уклонила политичка класа, која ефикасно чини исте злочине (или још горе) за које оптужује Русеф. Господин Мишел Темер, који је сада изабран на место потпредседника, био је на месту потпредседника, када је Русеф постала председник.

Начин на који је Дилма користила средства, обично (а, и даље)  користе друге владе не само у Бразилу, али у неколико земаља. Ширење границе јавног дуга, ширење кредитних лимита, а не-откривање реалних бројева (или њихових промена) су текуће праксе влада који су везане за међународни финансијски економски систем, заснованог на дугу и долару (и сâме Сједињене државе то исто раде). Фернандо Колор, Фернандо Енрике Кардозо и Луис Инасио Лула су на исти начин коирстили средства, али је Дилма, изгледа, одређена да буде "жртвено јагње".

Процес пуча вођен као неки "морални крсташки рат" и позив на "гласне народне повике за правдом" нису били у складу са минималним процедурама законитости и уставности. У ствари, већина оптужби против Дилме су силом убачене у званичне процедуре. А, у односу на оптужбе за фискалну неодговорности, није било никакве истраге, нити резултата, а такоже није било ни јасног закључка да је оптужена крива.

Судство и парламент су, заправо преузели политичку контролу, а стари олигарси, из редова  ПМДБ (PMDB Partido do Movimento Democrático Brasileiro - Партија бразилског демократског покрета, којој Мишел Темер припада) и њених савезника, ослободили су се партије PT и сада контролишу политику земље на непосредан начин (као и увек до сада, ефикасно служе као средство притиска и уцене за све владе у Бразилу, од краја војног режима).

Читав процес се може сажети овако: криминалци суде наводном оптуженом и замењују га са њиховим саучесником. И, уз подршку највећих националних медијских канала, читав процес се вреднује као "подршка народа" (у ствари, Дилмина популарност била је ниска), односно, подршка маса која, нажалост, подлеже грешкама, па немам идеју о правим намерама у овом процесу. 

Почетак Дилмине бојажљиве политике против великих финансијских интереса може, такође, бити један од стварних разлога за њено уклањање са власти. Сада, са старим олигарсима на командним местима, процес саботирања Бразила, које подржавају атлантистичке силе, може да се настави још бржим темпом.