Русија је спремна на компромис са Јапаном

01.09.2016

Руски председник Владимир Путин je уочи састанка са јапанским премијером Шинзо Абеом, на Економском форуму Истока у Владивостоку разговарао о сарадњи са Јапаном и преговарао о статусу Јужнокурилских острва (Итуруп, Шикотан, Кунашир и група острва Хабомаи).

Главни услов - јачање јапанске суверенитета

Председник Русије је истакао потребу за потписивањем мировног споразума са Јапаном. Болно питање за јапанску страну је питање "северних територија". Према Путиновим речима, то питање, такође, мора да се реши, али доследно, тако да се ниједна страна не осећа као губитник. Главни фактор који ће омогућити да се процес покрене са мртве тачке, према речима руског председника је проширење сарадње Јапана и Русије. Када се успостави ниво поверења између Јапана и Русије који се може упоредити са пповерењем између Русије и Кине, тада може бити постигнут компромис.

Оваквим начином, руски председник је наговестио да је решење граничних спорова са Кином, у којем је Кина повратила велики број територија раније под контролом Совјетског Савеза и Русије, остварено само зато што Кина је независна и пријатељски настројена држава према Русији. Прави проблем у решавању територијалног спора Јапана и Русије је стратешки сарадња Јапана са Сједињеним државама (окупација, de facto). Под овим условима, пренос власништва над острвима Јапану би значио  de facto пренос власништва сједињеним државама, које су геополитички ривал Русије.

Противљење Сједињених држава

Руски председник је указао на Декларацију из 1956. године, као на преседан, који је отворио пут за мировни споразум. Процес је затим прекинут, под притиском Сједињених држава. Према тој Декларацији, СССР је био сагласан да у власништво Јапана пређу острва Хабомаи и Шикотан. Али, Сједињене државе нису били заинтересовани за нормализацију односа између Јапана и Совјетског Савеза и приморале су Јапан да одустане од разумног компромиса. Противљење Сједињених држава је главни проблем руско-јапанских односа. Русија је наговестила да би волела да види Јапан као више суверену и незавинсу земљу. То би отворило пут решавању проблема у вези са острвима.

Обострани интерес

Током протеклих неколико година, Јапан је изразио интересовање за ближе везе са Русијом. Пристанак Јапана на увођење антируских санкција под притиском Сједињених држва и одговор Русије је изазвало негативну реакцију јапанских предузећа заинтересовани да се укључе у сарадњу са руским корпорацијама у сектору одбрмабене индустрије. Премијер Шинзо Абе је у више наврата незванично изразио интересовање да се састане са руским председником, иако се Сједињене државе томе противе. Русији је потребан Јапан са економске тачке гледишта, посебно као транспортни коридор ка Европи, који је алтернатива кинеском Путу свиле, али и као политички, војни-политички партнер.

Са геополитичке тачке гледишта - Јапан је најпожељнији партнер Русије на Далеком истоку. Упркос нерешеном питању острва, у смислу културних вредности, Јапан је класична континентална сила. Овај парадокс о Јапану је приметио још немачки геополитичар у првој половини 20. века. Водећи немачки геополитика Карл Хаусхофер је чак и предложио идеју континенталног блока дуж осе Берлин-Москва-Токио. Попут Кине, Јапан има озбиљну економски и иновативни потенцијал, који би могао да допринесе развоју руског Далеког истока, али демографски тачка гледишта, а није ни опасан по слабо насељена погранична подручја Русије.

Прво мир, па преговори о Курилима

Притом, Русија не ставља у директну везу потписивање мировног споразума и питање статуса Јужних Курила. Прво, потписивање мировног споразума, а онда решење питања Јужних Курила -  став је руске стране. Деловања Јапана у прибложавању Русији и спремност да се улаже у Русију (конкретни пројекти ће бити представљени на Источном економском форуму) показују да је ово гледиште разумно и прихваћено од Токија. Истовремено, јапанска влада је приморана да гледа према свом јавном мнењу, које верује да од Русије може добити сва четири острва. Русија ће радије одложити решавање овог питања, док Јапан не постане независнији од Сједињених држава (идеално за Русију било би да америчка војска напусти Јапан), и ако је Јапан вољан да, хипотетички, разговара о нечему, то је повратак условима Заједничке московске декларације из 1956. године.

Према мишљењу стручњака, за Абеа је потписивање мировног споразума са Русијом, такође, и ствар личног престижа. У јапанској традицији директних дипломатских преговора, они морају да буде завршени успешно, због чега се сада избегава неуспех и предузима се све да се сва озбиљна питања реше преко посредника. Те је сâма чињеница посете Абеа Русији и његов сусрет са Владимиром Путином знак да су се стране већ договориле о кључним питањима сарадње и спремне су да их представе свету.