Повратак јапанског милитаризма

Данас ступају на снагу нови закони из области националне безбедности, које је јапански парламент усвојио прошлог лета. Према овим законима, безбедносне снаге земље ће имати право да учествују у механизмима колективне самоодбране. Прво, мисли се на америчке системе ракетне одбране. Поред тога, јапанској војсци ће бити дозвољено да пружа подршку савезницима и да учествује у миротворачким мисијама.

Суштинска промена

После пораза у Другом светском рату, 1947. године, у време америчке окупације је предложен и донет нови устав. У складу са тим, вођство јапанске војске је било ограничено на деловање само на територији јапанских острва. Нови закони из области безбедности означавају потпуну промену одбрамбене доктрине земље, јер отварају могућност деловања јапанских војних снага далеко изван Јапана. Рекордно висок буџет за одбрану је одобрен 2015. године (42,1 милион долара). У предвечерје доношења новог закона, јапанска војска је показала да је одустала од старог пацифизма и 27. марта је отворила војни гарнизон близу Сенкаку острва, на које Кина полаже право.

Позиција Сједињених држава и Кине

Сједињене државе тренутно подржавају Јапан и надају се да ће моћи да користе јапанске војне капацитете против Кине, која је покренула амбициозни поморски програм. Нови споразум о одбрамбеној сараднји Сједињених држава и Јапана је потписан 2015. године. Тим сопразумом, Јапан “стиче право” да своје војне снаге користи како би заштитио Сједињене државе.

Најважнији противници Јапана су Северна Кореја и, наравно, Кина. Јапанска војска је добила позив да ангажује своје трупе на филипинским обалама, те је тако Јапан увучен у конфронтацију са Кином у Јужном кинеском мору. Кина нема позитиван став о Јапану као могућој значајној сили на Пацифику.

Прозападни антиратни покрет

Ипак, Сједињене државе страхују да ће даље јачање јапанских оружаних снага довести и до независније спољне политике ове земље. Неке промене у том смеру су биле видљиве још прошле године када је Јапан настојао да побољша своје односе са Русијом, што је директно супротстављено ставу Сједињених држава. Водећа снага “антиратних” протеста  је студентска организација SEALD (Students Emergency Action for Liberal Democracy – Хитна студентска акција за либералну демократију), која је организована према моделу група младих које су учествовале у обојеним револуцијама широм света. Премијер Шинзо Абе је тада оптужен за национализам, милитаризам али је забашурена главна опасност нових закона – коришћење јапанске војске за интересе Сједињних држава.