Напад на Русију

Чињенице би требало да буду довољне за промену западног односа према Русији и представљању Русије. Не желим нити да умањујем, нити да се суздржавам од велике наклоности коју гајим према Путину и руском народу – зато што знам све чињенице и интересује ме правда. Оно што видимо, јетсе напад на Русију и може се објаснити. Једно од објашњења, али не и једино, јесте руска национална политика. Али, има још много тога што је потребно споменути у вези са тим зашто не престају напади на Русију и зашто се то може назвати демонизујућом кампањом. 

Неко би, можда, и могао да каже да Русија није постала џак за ударање. Многи либерални новинари не могу да дочекају и да искористе сваку могућу прилику да напишу нешто негативно о Путину и руском народу. Један од разлога за овај напад је и то што су Руси отишли најдаље у растакању либералне демократије – а, то се догодило јер су, једноставно, морали да се што пре одвоје од западних структура моћи и како би сачували суверенитет своје земље.

Ипак, оно што либерали мисле о Путину и руском народу, подложно је и детаљнијој анализи. Запад их представља као претњу светском миру, која долази од њиховог деловања; Руси подривају Уједињене нације тако што, на пример, користе право вета у вези са Сиријом. Чињеница је и да су Сједињене државе користиле право вета више пута него Русија, а ако би Русија икада и започела рат против Запада, то би могло да буде тек ако би за председника изабрала неког изгубљеног шизофреничара.

Потреба за непријатељем

Међу земљама које су отишле предалеко у нападима на Русију, јесте и Шведска. Чини се да нема ничег што би спречило шведске новинаре и политичаре да бесконачно пишуи говоре о опасности од Русије, тврдећи да Шведска мора да уђе у НАТО, како би се заштитила, али тиме и напустила неутралност, коју је гајила више од 200 година. Чак ни Хладни рат није могао да  промени значај неутралности у очима Швеђана, али, сада, либерални новинари и политичари их сваке недеље упозоравају на тобожњу претњу која долази од Русије. То су ти исти либерали, од којих су неки, успут, хтели да нападну Ирак заједно са Бушом Млађим.

Истина је да се Руси користе за политички фудбал или као прилика за пропаганду либералних интереса. У случају Шведске, ради се о жудњи либералних новинара и политичара да се придруже НАТО пакту, организацији која више нема никакве везе ни са каквом заштитом. Уместо заштите, та организација служи само за одржавање снажног партнерства између Сједињених држава и Европе и за држање Европљана под америчком хегемонијом. А, када се све изврти у круг, на крају се испоставља да све то има много више везе са економијом, него што би се мислило.

У случају Американаца и њиховог напада на Русију, то је начин да се оправда војни буџет који је већи од збира буџета многих земања заједно. Овде треба истаћи и разне интересе и разне лобистичке организације. Такав је војно-индустријски комплекс. Председник Двајт Д. Ајзенхауер је упозорио на то у свом опроштајном обраћању нацији, јер се забринуо због нарастајуће и све скупље америчке одбране. О војно-индустријском комплексу се, заправо, нашироко разговарало међу новинарима и учењацима током 1960. и 1970., али је тај разговор утихнуо све до краја Хладног рата. Ово само доказује колико је истинита песма из филма ‘Кабаре’ - ‘Пара врти, где бургија неће’  (‘Money Makes the World Go Round’)

Ти, такви моћни интереси, где само новац и утицај нешто значе, имали су веома велику улогу и у Русији – али, пре него што се појавио Путин. Оно што је он учинио је борба против таквих интереса, чиме је створио много непријатеља успут. Баш као и Орбан. Путин је уз пар брзих оправки Русију поново учинио моћном: и Руси још увек плаћају због тога. Али, онај ко разуме шта је стварно Путин урадио доласком на власт, не може а да не осећа симпатије.

Успон Русије

Једна од првих ствари које је Путин урадио када је дошао на власт, била је да реши проблем руских олигарха. То су били људи који су стекли огромно богатство током приватизација и практично управљали Русијом, укључујући и контролу медија. Народ их, такође, уопште није волео, јер су се обогатили на непоштен и не баш легалан начин, и општеузев, сматрани су пљачкашима народа.

У свакој држави на Западу, они би били кривично гоњени и осуђени за оно што су учинили држави, али у Русији, чак и под Путином, остали су слободни. Оно што је Путин учинио, био је састанак са свима њима – на том састанку им је дао имунитет, а све што је требало они да учине је да обећају да се неће петљати у политику. Већина је предлог оберучке прихватила, али био је и један који није, познати олигарх, Михаил Ходорковски, те је 2003. године брзопотезно ухапшен за превару и утају пореза. То је довело до масовне критике у Русији, као што је био и случај након затварања појединих медија, који су, у ствари, били само алат за ширење лажи и политичке пропаганде у рукама олигарха, 

Ово је само један пример онога што је Путин урадио када је Русију поставио на ноге и поново је учинио моћном. Рећи да је Русија била на ивици пропасти је благи израз; Русија се већ била срушила, пре него што је Путин дошао и спасио је. Иначе би данас била у рукама корумпираних бизнисмена – и, ништа друго него само још једна западна колонија.

Демонизовање Руса

Најбољи начин да се опише шта се на Западу дешава у вези са Русијом, јесте непрестана демонизација, јер Путинова политика не одговара интересима Американаца, а посебно неолиберала. Зато се у овој демонизацији користе сва замислива средства, чак и извртање историје, не би ли одговарала слици Русије као неке злокобне и претеће творевине.

Могло би се, на пример, савршено ставити у контекст и објаснити совјетско мешање у Пољску 1939. године, каснију Катинска трагедија, као и злочини над цивилним становништвом, након ослобођења од нациста. Али, захваљујући овој демонизацији, Путин и руски народ изгледају као достојни наследници Хитлерове националистичке заоставштине. С обзиром на то да су Пољска и Русија вековима ратовале једна против друге, а Пољска напала Русију пре неколико деценија, није баш тешко објаснити ове догађаје; али, они на Западу служе само једној сврси - ширењу жељене слике о Русима као агресивном и опасном народу.

Главна брига данас је представити Русе као кривце за ‘злочине против међународног права’ због Украјине. Али, довољно је упоредити повратак Крима у Русију са инвазијом Сједињених држава на Ирак, па ће сво лицемерје постати очигледно. Колико је мало критика упућених на текући хаос у Ираку, који се ствара у име либералних принципа, за разлику од случаја Крима, који је заснован на националним принципима! Копањем и трагањем за још чињеница о Украјини, на пример из документарног филма ‘Маске револуције’, аутора Пола Мореире, може се утврдити само још доказа за ова напад на Русију.