Див Балкана
Прођох сиње море, Босну, личке горе
Где укинух терор германскога царства
А ускоци српски још увек се боре
Против католичке силе и лукавства
На коњу кроз бескрај панонских пољана
Где против Угара дизао сам буне
Јурих као оних још давнијих дана
Када гонили смо Атилине Хуне
Шумадијска брда и плодне низине
Где сам смртну рану задао Стамболу
Пролебдех без грама телесне тежине
Међу девојкама у живахном колу
С Косова сам туђе разјурио хорде
Збланут несрећама тугама и плачем
И НАТО-вске трупе безличне и горде
У јуришу гневном покосио мачем
Пређох област Рашку, код Пријепоља стадох
На тромеђи трију српских република
И у Милешеви на колена падох
Пред чистотом белог анђеоског лика
Херцеговске крше, црногорске стене
Чувале су лозе јуначкога соја
С покличима гласним дочекаше мене
Овенчаног славом из недавног боја
Зајечаше гусле исконском дубином
Док смо око ватре седели у тами
Сједињени густом свечаном тишином
Пресецану гласом што у битке мами
А на врху Кучких нетакнутих стена1
Ћутах пред лепотом Божијега дела
Чудећи се како чак и разбијена
Србија је дивна, раскошна и цела
Пред Арбанасима мргодним и љутим
Што кодексе старе чували су страсно
Желео сам најпре да презриво ћутим
Али бесу2 ипак дали су ми часно
Пошто утврдисмо завете поштене
Примише ме као уваженог госта
С очима на земљи беспрекорне жене
Изнеше на софру ђаконија доста
Душмани смо - рекох - ал ће доћи време
Када васкрснуће наша стара својства
И с Мар-Миљанином3 носићемо бреме
Заједничких дела јунаштва и чојства
До Грчке се спустих са албанских страна
И дотакох редом развалине давне
Присетих се својих тројанских мегдана
Тргова где држах све беседе јавне
Медитеран сунцем непрестано жари
Ал ипак обиђох земљу славног мита
Ја и Грк Зорба4 , боемчина стари
Играсмо сиртаки на обали Крита
С Бугарима сам се пењао на Рилу5
Због комитских дана када смо са њима
Османлијску најзад докрајчили силу
Родивши се опет из ватре и дима
Звук панове фруле Георге Замфира6
Носио ме древном румунском равницом
Где усамљен чобан7 крај оваца свира
Разговоре с небом, облаком и птицом
Обишавши целу балканску оазу
Коју ми је Господ на чување дао
Ја сам окончао кривудаву стазу
На Калемегдану где сам најзад пао
И на месту где се укрштају реке
А четири стране због превласти туку
Пијан од лепоте и тајне далеке
Речима сам овим надјачао буку
Ја Див Балкана из Србије свете
Где се битке страшне непрестано воде
Разорићу опет силе што нам прете
Срцем пуним правде, истине, слободе
***
1Мисли се на Кучке планине у Црној Гори, североисточно од Подгорице
2Беса - Обећање од највећег обавезујућег значаја за Албанце
3Мар-Миљанин - име којим су Арбанаси ( Албанци ) из поштовања зва-
ли Марка Миљанова, великог српског мегданџију, војсковођу и писца из
племена Кучи
4Грк Зорба - луталица и пустолов; истинита личност описана у роману
Никоса Казанцакиса, по коме је снимљен и познати филм
5Рила - планина у југозападној Бугарској
6Георге Замфир - румунски композитор и виртуоз на пановој фрули
7Усамљен чобан - алузија на познату композицију Георге Замфира
***
Из збирке песама ГОРШТАК СА АСФАЛТА (2014.)