Дарко Младић: Удари на Републику Српску су губљење времена
***
Уз сагласност Уредништва дневног листа Новости, преносимо у целини ауторски текст (екслузивно за Новости) Господина Дарка Младића.
***
Драги суграђани,
Дан је Републике Српске! Њен тридесети.
Република Српска је резултат чврсте и трајне воље народа и само таква је могла да издржи сва искушења кроз која је прошла. Она је чудесан пример шта може народ када се уједини у борби за слободу и правду, које су нам тако често ускраћиване кроз историју. Упркос моћним непријатељима у рату и миру, Република Српска је настала вољом и јединством народа у тешком тренутку, опстала уз велике жртве и развија се у миру на корист свих њених грађана. Тридесет је година постојања Републике и није било дана када се није налазила под различитим притисцима, лажним оптужбама, клеветама, уценама, односно свим алатима које савремени арсенал вођења врућег и хладног рата познаје.
На сâмом почетку у миру, скоро одмах након проглашења Републике Српске, најјача ратна коалиција свих времена повела је рат против ње сакривена иза паравана УН и дојучерашњих суграђана и комшија који су пристали да буду њихова пешадија. Република Српска није имала савезника осим Србије и Црне Горе, које су тада биле заједно у Југославији. Када је поведен рат против ње, она чак није имала ни војску.
Тек два месеца након почетка ратног хаоса, Република Српска формира своју војску. Велику и часну Војску Републике Српске. Упркос тешком рату, најжешћим и нехуманим санкцијама које савремени свет познаје и које су погађале цео народ, упркос тешкој несташици свих ресурса, упркос разним операцијама лажних застава након којих су следиле још жешће санкције а потом и бомбардовања НАТО пакта, Војска Републике Српске је у неколико наврата војнички добила рат. Победе које смо у најтежим могућим условима извојевали храброшћу и генијем војника, официра и команданата, крале су западне дипломате за преговарачким столом УН. Иза сцене мировних преговора - претњама, уценама, агресијом - продужавали су рат, док су се претварали да су неутрални и хумани у грађанском рату који су изазвали, а за то оптужили Србе. Тражили су примирја у тренуцима победа Војске Републике Српске, када се противничка војска сламала и распадала, да би их затим мирили, консолидовали, наоружавали и поново слали на Српску.
Поново и поново, све до Дејтона.
Након три и по године ратних страдања свих народа у Српској и у БиХ, рат се завршио Дејтонским мировним споразумом. Запад, који је подстакао и управљао ратом није страдао. Профитирали су и реализовали своје интересе.
Дејтонски мировни споразум је био тежак компромис, али, ипак прихватљив оквир у коме сва три народа могу да живе у миру и покушају да поправе ратом нарушене односе. На жалост, страни посредници су спречили да се мир успостави по принципима око којих су се тако тешко сви усагласили. Уместо спровођења Дејтонског устава, настављају се огромни притисци на Републику Српску, њене демократски изабране руководиоце и народ у целини. Уведена је диктатура високих представника. Како су Србима у рату крали победе, тако су потом у миру крали права која су тако скупо платили. Помоћу алата ‘високог представника’ смењивани су демократски изабрани представници народа, наметани закони, одузимана права грађанима Републике Српске, лажно оптуживани и малтретирани чланови породица и пријатељи ратних вођа који су редом оптужени у Хашком трибуналу, и тако даље, и тако даље…
Све време су упорно тајно и јавно спровођени страна воља и интереси. Последице таквог “рада” страних дипломата су негативне по све грађане Републике Српске, али и БиХ. Република Српска се нашла у смањеном политичком и правном капацитету у односу на онај који јој припада по уставу, али и пред најновијим покушајем да јој се даље намећу закони и одузимају уставна права и надлежности.
Због свега тога, као и због многих других притисака, данас уместо стабилног и просперитетног мира постоји нестабилност и стагнација у БиХ. Истински интерес Републике Српске, али и БиХ је стабилан и просперитетан мир. Тај циљ се једино може постићи доследним поштовањем Дејтонских мировних договора. На жалост, приоритет још увек имају туђи интереси упаковани у различите “добре жеље и реформе” и друге преварне формулације.
Они који се надају да ће странци да им дају оно што нису могли ратом да постигну, требало би да погледају око себе и уназад. Ако се погледа преко идеолошких димних завеса и осталих великих прича без краја, видеће се да је боље да се води дијалог у БиХ, него да се намећу политичка и правна решења. Као што су страни добротвори продужавали рат док нису реализовали минимум својих интереса, тако сада продужавају лош мир из истих разлога.
Ипак, драги пријатељи, данас, упркос свему, опет славимо наш празник! Наш добри народ је све издржао као и раније кроз нашу тешку историју. Уз жртве и страдања, али ипак неупоредиво мање, него у ранијим искушењима. Република Српска живи и живеће. Да ли може боље, брже, праведније? Да, увек може боље по свим питањима, али будимо поносни на Републику Српску. Чувајмо је као највећу драгоценост. Само у њој можемо да остваримо бољу будућност за све. Стабилна, снажна и поштована Република Српска је, као потписница Дејтона, гарант мира на овом простору и основ за напредак свих њених грађана.
Без Републике Српске, Срби у БиХ немају будућност. Република још увек има непријатеље. Они, свих ових година са мањим или већим интензитетом настоје да умање, ослабе, понизе, а неки чак и елиминишу Српску. Данашњи 9. јануар је најбољи доказ колико су удари на Републику Српску били губљење времена и ресурса за све актере. Да су уложили макар део те енергије у искрено спровођење договора из Дејтона, данас би свима било боље.
Овај дан све у Српској везује и обавезује, без обзира на разлике међу нама. Република Српска је победа јединственог народа, али и обавеза да око ње нема подела. Јединство под заставом без симбола који су нас делили и данас много говори. Усмеримо своју енергију на побољшавање онога што свако може да уради у својој средини. Заменимо свађе и поделе дијалогом и проналажењем најбољих решења. Сетимо се свих наших погинулих бораца и цивила. Њихова жртва нас заувек обавезује да стварамо најбољу могућу Републику Српску.
Срећан дан Републике Српске!