Италијанска влада у доба коронавируса

Избијање епидемије коронавируса је Италију затекло неспремну за ванредну ситуацију у којој се наша земља још увек налази и у првим данима априла. Разлога има више и својствени су, како унутрашњој природи италијанског народа, анархистичној готово до самоповређивања, тако и специфичним особинама класе која је на власти дуги низ година.

Италијанска левица, у ствари, непосредно или посредно влада нашом несрећном земљом још од 1992. године и судске истраге ‘Чисте руке’  (никада довољно анализиране). Од тих давних дана, Италијанска демократска партија никада није престала да показује спремност да саслуша и узме у обзир сваки могући глас из иностранства, често попуштајући пред захтевима Уније, који у мислима ових бивших комуниста на власти, реч “совјетски” замењују речју “европски”.

Када је коронавирус Италији наметнуо хитну потребу не само за софистицираном медицинском опремом, као што су плућни респиратори, већ и за тривијалним стварима, какве су маске или, једноставно, болнички кревети, откривени су, са пратећим хорором, непрекидни резови у италијанском јавном здравству. Њих су одобравале све владе левице, које су последњих година наслеђивале једна другу на челу земље, а те резове су са поносом увек браниле, као пример добре администрације.

Када се изненада испоставило шта је све преко потребно, италијански народ је на сопственој кожи осетио да је страним земљама поверио производњу многих добара које је Италија некада сâма производила, можда по повољној цени и бољег квалитета. Такође је на својој кожи осетио и колико је ефемерна, али смртоносна, била вредност бриселских економских рецепата.

Изнад свега, још једном је потврђено да је Европска унија германо-центрична и да на њеној скала вредности нема места за наш народ.

Свему овоме је претходио став Италијанске демократске странке, која је на прве знаке епидемије, захваљујући устаљеним великим медијима, за фашизам и расизам оптужила све оне који су затражили медицинске прегледе на границама и блокирали доласке са територије Кине.

Опседнути страхом да их неко не прогласи расистима и фашистима, па се у том смислу хватају у Павловљеве рефлексе, политичари италијанске левице су у почетку радије умањивали озбиљност ситуације, него деловали стриктно. Међутим, трагичне чињенице и докази (тачније, пребројавање лешева) су их натерали да доносе оне одлуке које су други, не на власти, тражили од сâмог почетка.

Веома је тешко имати позитивно мишљење и о овој влади, направљеној након политичког преокрета у августу 2019. године, и о политичкој класи која је подржава: изазов са којим је Италија приморана да се суочи последњих месеци није само медицински и здравствени, већ је и политички и економски.

Међутим, иако у дубокој кризи, италијанска демократија још није престала да постоји: уз једну од оних типично италијанских акција, због којих је наша држава понекад тако посебна и чудна, надлежна влада је ... пријављен суду. Одговор владе стигао је готово одмах, у облику предлога закона који би јој гарантовао кривични имунитет.

Међу заговорницима тужбе Владе је и адвокат Аугусто Синагра [1], који је пристао да одговори на нека од наших питања.

Да ли бисте објаснили читаоцима зашто ви и ваш колега Лоноће сматрате владу толико одговорном за ширење коронавируса у нашој земљи, да сте је тужили?

A. Синагра:  Колега Лоноће и ја смо од Јавног тужиоца Републике у Риму тражили да провери да ли  пропусти у деловању професора Контеа (премијера на дужности), Сперанце (министар здравља) и госпођице Ламоргесе [министар унутрашњих послова] у периоду од 31. јануара (ванредно стање) до 23. фебруара (прва слаба превентивна мера) укључују и одговорност за три дела, која су означена као озбиљан кривични пропуст и последично, претпоставку вишеструког убиства.

О каквом “казненом штиту“ разговарамо ових дана?

A. Синагра: Такозвани “штит од казне” је амандман који је Италијанска демократска странка представила када је Влада донела такозвани декрет “Излечи Италију”, који је у Дому претворен у закон.  По том закону, медицинско особље, административни радници и руководство, посвећени сузбијању ширења вируса и лечењу болесних, ослобођени су кривичне одговорности (ако није озбиљна). Влада је, такође, административно тело (као и политички уставни орган), па су тако и министри шефови администрације. Стога је лако, за добро расположеног или непажљивог јавног тужиоца, да поверује да чак и политичари овде могу имати користи од такозваног “штита од казне“.

Је ли то уставно или је, напротив, у титању уобичајена италијанска којештарија?

A. Синагра: Не знам да ли је спорни амандман, када је одобраван, био у складу са Уставом или не. Вероватно не, јер је то у суштини превентивна амнестија, а о мерама амнестије Парламент мора да изгласа у пооштреном поступку гласања. У сваком случају, то је "уобичајена италијанска којештарија".

У Енглеској је неколико серија комплета за тестирање на коронавирус загађено вирусом, са штетним последицама. Да ли се исто могло догодити и у Италији? Треба ли правосуђе да истражи ову језиву могућност?

A. Синагра: Можда су и у Италији коришћени неки комплети за тестирање који су већ били контаминирани вирусом. Наравно да би правосуђе требало да истражи. Видећемо шта ће урадити. Сада, наравно, ни тужиоци немају где да оду ...

Како бисте оценили италијанско управљање ванредним стањем због коронавируса?

A. Синагра: Италијанско управљање ванредном ситуацијом је било и, и даље је збуњујуће, хаотично и пре свега, у многим случајевима неправовремено, а изгледа да има и пропуста. Пуно дугујемо помоћи коју смо добили од неких страних држава, а пре свега од Руске Федерације.

Мислите ли да ће се Италијани сетити ових месеци када им коначно буде омогућено да поново гласају?

A. Синагра: Италијани обично имају веома кратко памћење. Не знам да ли ће се догодити оно што ће се одразити на следеће изборе, ако ће италијанском народу бити дозвољено да гласа. Оно што је сигурно је даће, након прекида ванредног стања због епидемије, економска ситуација у земљи бити као после рата или још много гора. Стога ће и преседан ограничавања уставних права и слобода (уведен Уредбом од 8. марта 2020.) бити врло озбиљан преседан који се може поновити за инструменталне и недемократске потребе. Мораћемо да видимо каква ће бити ситуација када се будемо вратили на гласање.
 
[1] https://www.pravdareport.com/opinion/144107-acqua_alta/