Трамп: Заробљеник Партије рата?

''Пре десет дана, председник Трамп је рекао да би Сједињене државе требало да се повуку из Сирије. Ми смо га убедили да је неопходно да остану.''

Ово је истакао француски председник Емануел Макрон, додавши ''Ми смо га убедили да је неопходно да остане, и то на дужи рок.''
Да ли су у рату у Сирији Сједињене државе стварно на дужи рок?

Ако је тако, ко је донео ту судбоносну одлуку у име Републике?

Амбасадор при УН, Ники Хејли, потврдила је у недељу да неће бити повлачења 2,000 америчких војника из Сирије све док се три постављена циља не остваре. Морамо у потпуности поразити Даеш, осигурати да Башар ал-Асад више не користи хемијско оружје као и очувати могућност за надзор Ирана.

Да преведемо: Шта год Трамп рекао, Америка не одлази из Сирије. Идемо и даље. Трампова посвећеност да нас извуче из ратова по, крвљу натопљеном Блиском истоку, који воде само банкроту, као и његов покушај да на другачији начин приступи Русији је ''неделотворан''.

Партија рата, коју је Трамп превеслао на унутарпартијским изборима, сада преузима и гради његову спољну политику. Прошлог понедељка су на уредничкој страни Вол стрит журнала изникли ратни планови:

''Боља стратегија Сједињених држава би била... да Сирију претвори у Ајатолахов Вијетнам. Само ако Русија и Иран буду плаћали много већу цену у Сирији, они ће хтети да се приволе на преговоре о крају рата или да се чак размотри мир који се заснива на подели земље на енклаве, по етничкој линији.

Очигледно морамо да пустимо крв Сирији, Русији, Хезболаху и Ирану, све док више не буду могли да издрже и покоре се одлуци да поделимо Сирију онако како ми желимо.

Али претпоставимо да ће, као у нашем Грађанском рату 1861-65., грађанском рату у Шпанији 1936-39., и као у Кинеском грађанском рату 1945-49., Асад и његови руски, ирански и шиитски савезници, стићи до победе и успети да уједине земљу.
Претпоставимо да ће се борити како би осигурали победу након седмогодишњег рата. Где да нађемо трупе и да повратимо територију коју су наши побуњеници изгубили? Или ћемо само бесомучно да бомбардујемо?

Британци и Французи су рекли да ће нас подржати у будућим нападима, ако се буде поново користило хемијско оружје, али они не планирају да се спуштају до Сирије.

Секретар за одбрану, Џејмс Матис, назвао је америчко-британско-француски напад ''једнократним”. Британски Министар спољних послова, Борис Џонсон, се изгледа слаже: ''Остатак сиријског рата нека се настави, како се настави.”

У понедељак се Журналов редакцијски коментар окренуо бившем амричком амбасадору у Сирији, Рајану Крокеру и старијем партнеру Института Брукингс Мајклу О'Ханлону: ''Следећи пут би Сједињене државе могле да иду на војну команду и генералштаб, на политичко вођство, или чак на Асада сâмог. Такође би могле да се заложе и онеспособе већи део његовог ваздухопловства. Мете у Ирану не би требало да буду неограничене”

А, када је то Конгрес дозволио амерички чин рата и напад на Сирију, њено ваздухопловтсво или политичко вођство? Када је то Конгрес дозволио убијање председника Сирије чија нас држава није напала?

Да ли Сједињене државе могу тако да нападну и Иран и убију Ајатолаха без одобења Конгреса?

Очигледно је да, док му држава води рат у шест земаља, Врховни командант Трамп не жели још ратова, нити жели да прошири постојеће на Блиском истоку. Међутим, њега гурају да постане ратни председник и да настави са плановима спољне политике елите, која је до последњег била против његовог избора за председника.

И тако имамо председника који није расположен за рат, али га гурају у рат који не жели да води. Ово је рецепт за стратешку катастрофу која неће бити ни близу оне у Вијетнаму или оне друге катастрофе Џорџа Буша у рату да ослободи Ирак непостојећег оружја за масовно уништење.

Изгледа да је претпоставка Партије рата да, ако покренемо веће и смртоносније нападе у Сирији и узрокујемо жртве и штету Русима, Иранцима, Хезболаху и сириској војсци, они ће се повиновати нашим захтеима.

Али где су докази за тако нешто?

Да ли постоји иједан разлог да поверујемо да ће њихове снаге предати оно што су платиле крвљу? И, да ли смо ми спремни у случају да они одлуче да се боре и прошире рат на шири регион Блиског истока?

Што се тиче Трампове изјаве од прошлог петка: ''Никакве количине америчке крви и богатства не могу да створе дугорочни мир на Блиском исток'', Вашингтон Пост је ову изјаву прогласио за ‘фаталистичку’ и ‘погрешну’.

Имамо витални интерес, кажу у Вашингтон Посту, да спречимо Иран да успостави копнени коридор кроз Сирију.
Треба се осврнути и на то како је Иран успоставио овај ‘копнени коридор’. Шиити су 1979. године свргнули шаха кога је наша ЦИА поставила 1953. године.

Шиити контролишу Ирак због тога што је председник Буш напао Ирак и свргнуо Садама и његову сунитску Баат партију, распустио његову војску која је била под контролом Сунита, и дозволио тако шиитској већини да преузме контролу у држави.

Шиити су бројнији и у Либану јер су устали и истерали Израелце који су извршили инвазију 1982. године, не би ли истерали ПЛО.
Колико је мртвих Американаца потребно да се точак историје окрене уназад?

Колико дуго ћемо морати да останемо на Блиском истоку да бисмо осигурали трајну превласт Сунита над Шиитима?