Северна Кореја: Напето

25.04.2017

Председник Сједињених држава, Доналд Трамп самог себе сатерава у ћошак

Председник Сједињених држава, Доналд Трамп каже да је статус кво са нуклеарним наоружањем Северне Кореје неприхватљиво, позива на увиђење нових санкција овој земљи, критикујући њеног младог лидера Ким Џонг Уна.

"Ово је реална претња свету, било желимо да говоримо о томе или не", рекао је Трамп у понедељак на ручку за амбасадоре земаља који седе у Савету безбедности.

"Северна Кореја је велики светски проблем, који морамо коначно решити. Људи ставити повезе на очи већ деценијама, а сада је време да се проблем реши."

Трампови коментари стижу у тренутку када једна од најмоћнијих подморница, Мичиген, стиже у Јужну Кореју, како би показала војну силу Сједињених држава, а сенатори су позвани у Белу кућу у среду, како би их највиши званичници обавестили о томе какву претњу представља Северна Кореја.

Амерички председник је касније рекао на пријему за конзервативне новинаре да Ким није снажан вођа, али да воли таквим да се представља.

"Нисам сигуран да је тако јак као што он каже да јесте, нисам уопште тако сигуран", рекао је Трамп.

Трамп: подељена личност

Садашња ескалација између Сједињених држава, савезника Велике Британије, земаља НАТО, са једне стране, и Северне Кореје, са друге стране, је, у ствари процес деконструкције председника Трампа. Постоји евидентна подела политичке личности Доналда Трампа. Заправо постоје два Трампа – онај Трамп из предизборне кампање (званог Трампизам, у кога су конзервативци веровали и верују) и садашњи Трамп, као нека врста таоца кога су отели глобалистички Савет за спољне послове/неоконзервативни естаблишмент – одређена врста пост-Трампа. Дакле, имамо соларног Трампа (трмпистички Трумп) и лунарног Трампа (пост-Трампа) којим манипулише неоконзервативни лоби.

Те тако имамо политичку схизофренију у једној од најважнијих држава у свету. Има неких избелделих трагова трампизма, али друга пост-трампистичка личност се показује све отвореније и отвореније.

Нападати или не нападати: ко одлучује?

У случају коначне одлуке о нападу на Северну Кореју, обе стране подељене личности могу бити у дослуху. То је главна разлика у односу на напад на Асада и (руску базу) у Сирији, након лажног "хемијског напада" (лажне операције). Ту се соларни Трамп брутално потчинио лунарном Трампу, што је узроковало озбиљан бол у целој про-трамповској мрежи. Он је изгледао као заиста болестан човек, што су глобалисти и раније говорили, а конзервативци одбили да прихвате. Сада је ситуација мало блажа, из чисто психијатријске тачке гледишта. Претходни антикомуниста, старомодни Трамп (соларни) би распршио своју мржњу према Северној Кореји, уз умерену сагласност његових следбеника. Али у нуклеарном нападу на Ким Џонг Уна могу да уживају и неоконзервативни ратни хушкачи. Тако да одлука може бити нека врста психијатријскеог лекарског надзора – врста 'Trumpcare'. Обе стране његове проблематичне личне психе могу се умирити, ако би почео Трећи светски рат. То је нормалан начин да се реше унутрашње контрадикције параноидног типа.

Дакле, овог пута, одлука може бити да се нападне Северна Кореја на превентивни начин.

Образложење за напад

Нема никаквог образложења овакве одлуке. Северна Кореја, будући да је локална сила, представља чисто измишљену претњу америчким интересима. Ким Џонг Ун је болестан и непредвидив, колико и сâм Трамп. Али, имајући у виду да је шеф државе са смањеним капацитетима и посебног менталитета, који је у потпуности усмерен на унутрашњи живот земље, Ким Џонг Ун не представља никакву опасност. Све милитаристичке изјаве служе за унутрашњу сврху. Импулсивни човек на челу мале државе је далеко мање опасан, него импулсиван човек на челу државе број један. Овде имамо посла са две врсте етноцентризма - америчким империјалистичким етноцентризмом на глобалном нивоу и севернокорејским локалним етноцентризмом у виду релативно невиних Јуче теорија. Са структурног и социолошког становишта, они су стриктно једнаки. Међутим, последице нису уопште једнаке.

Тако да, једини разлог за напад Северну Кореју може бити глобалистичка тежња да униште сваку алтернативу Новом светском поретку и да инсталирају општу и истоветну врсту либералног друштва. Овај програм тачно одговара плановима из Мочваре. Неоконзервативци представљају тежак облик свега овога, Центар за спољне послове – мекану верзију. Где је соларни Трамп овде у овом контексту? Било је (више или мање) забавно да оживи Мекартијеву антикомунистичку опсесију током кампање - неку врсту постмодерног геста. Али сада је много мање забаван.

Те тако нема никаквог образложења за напад на Северну Кореју, изван општег глобалистичког дневног реда и процедуре лечења Трампових психичких проблема.

Зашто глобалисти нису раније нападали Северну Кореју?

Све је било засновано на чистим прорачунима биланса ризика и могућих губитака. То би могло изазвати непријатељску реакцију Кине, кошта превише да би се водила копнена операција, којој би претходио ваздушни напад, угрозила еколошка ситуација у региону због вероватног коришћења атомске бомбе од стране Северне Кореје. Опасност за становништво Сеула је како неизбежна, тако и превисока.

Тако да сваки лидер из Сједињених држава, који даје озбиљне изјаве против храброг ,'Јуче' солипсистичког режима (иако су и западни режими солипсистички, такође - то је социолошка константа етноцентристичког света – визија којој ју склони народи или цивилизације) у последњем тренутку се зауставила на ивици и повукла контингент. То је био случај са Билом Клинтоном и стањем приближавајућег стања правог рата, коме је он био ближи, него било који председник, али, опет, слично Џорџу Бушу и Обами. Разлог зашто се то није десило пре него што се десило је зато што је ризик био превисок, а могући добици сувише мали.

Дакле, коначни избор је био рационалан (и реалистичан).

Ако почне рат: какве се реакције могу очекивати од других регионалних сила?

Прича коју је Трамп поносно представио - о успешном убеђивању кинеског лидера Кси Ђинпинга, да властитим напорима смири Северну Кореју, уз прилично глупу причу о колачу у Белој кући, био је чист фалсификат. Кина је сувише стара и сувише озбиљна и стара цивилизација да би се бавила глупостима. Не бивајући посебно посвећен Северној Кореји и идејама Јуче идеологије (које су веома слична кинеским маоистичким идејама визије света, а у кинеским очима представљају неку врсту јереси), Пекинг сигурно неће играти америчку игру на Корејском полуострву. Дакле, Кини сметају конфронтације, али ће се снажно супротставити сваком радикалном потезу Сједињених држава против Пјонгјанга.

Јапан ће користити сукоб да ојача своје војне снаге и да може изазвати сукоб са Кином.
Русија ће, после Трамповог идиотског геста бомбардовања војне базе свог савезника, уз смешан изговор, тешко подржати Трамп и пробаће да искористи сукоб за подривање престижа Сједињених држава,подржавајући Северну Кореју посредно или непосредно. Највероватније је да ће се Русија ускладити са Кином у таквој ситуацији.

Закључак

Са рационалне тачке гледишта, Трећи светски рат не би требало да почне, а сукоб између Сједињених држава и Северне Кореје ћесе некако разоткрити као блеф и оставити Трећи светски рат на паузи – а, не сада.

Али са друге стране, имамо дубоко незрелу и, евентуално, клинички болесну личност новог америчког председника. И то отежава стање ствари.

За сада Трамп (овај пут обојица - лунарни и делимично соларни) ће се претварати да иду у рат. Ако све почне да личи на полуделог криминалца. Ако не, онда на кловна.

You are here

Северна Кореја: Напето

Погледајте такође