Геополитика европског фудбала

Еуро 2016. је почео. Хиљаде навијача, без обзира на невиђене мере безбедности, већ су имали обрачуне. Сама ова чињеница показује да фудбал за Европу није само игра. Фудбал је хистерични масовни спектакл и велики бизнис. За европске државе, које међу собом гаје конфликте и конфронтације дуге вековима, ово је ратиште на коме показују скривене геополитичке амбиције, фобије, шта има се допада, а шта не.. На фудбал се често гледа као на метафору рата, у коме народи са различитим идеалима и стиловима нападају једни друге на бојном пољу, уз подршку масе коју обузимају осећања мржње и вере.

Земља против мора у Марсеју

Почетак турнира су обележила дивљања енглеских навијача. Због геополитичке инерције около, енглески хулигани су упали у конфликт са својим колегама, Русима. Уследила су масовна кошкања и Руси су победили. Мечеви су отишли у други план, иза кулиса историјске битке између навијача различитих држава, које се сâме супротстављају једна другој у Великој игри. Велика Британија више није велика поморска сила, али се и даља супротставља Русији, и то на основу вредности њене англо-саксонске крви. Стари геополитички модели се тако појављују у новом окружењу. Занимљиво је да у понашању Русије и Енглеске на континенту има много тога заједничког – посебно у ставу према Француској, која је била окупирана територија. И Руси и Енглези се на континенту понашају као да су у иностранству. Руси су дошли 1945. године и донели заставу Црвене армије, а Британци су се искрцали у Марсеју као експедицијска сила.

Старе супротстављене геополитике

Нема сумње да ћемо присуствовати многим занимљивим, крвавим и, чак, занимљивим комешањима. Пољски и украјински навијачи се, чак, и не срећу. Ова публика традиционално нагиње десним светоназорима, јер се Пољаци и Украјинци не воле још од Другог светског рата када су Украјинци масакрирали хиљаде Пољака у Волинском.

Традиционална су и фудбалска сучељавања Мађарске и Румуније, Пољске и Немачке, Немачке и Италије, Енглеске и Немачке, Аустрије и Мађарске; а однос Чешке и Словачке с једне стране одражава историју спорта, а са друге показује издржљивост старих геополитичких и међународних сукоба. У неким случајевима, као када се ради о супротстављености Енглеске и Аргентине, реч је о непосредној последици политике.

О чувеном мечу између репрезентација Аргентине и Енглеске, 1986. године, Марадона је у својој аутобиографији написао да је”изгледало као да смо победили државу, а не фудбалски тим… Иако је пре меча речено да је ово фудбал, игра, да нема никакве везе са Малвинским ратом, у коме су, ми знамо, они тамо убили много аргентинских дечака, као мале птице су их побили. И ово је била освета. А ни за Енглезе није то био ништа мањи геополитички ривалитет.”

Нови сукоб између Русије и Украјине или Русије и Турске у светској политици ће свакако наћи начин да стигну до фудбалских терена и до улица европских градова.

Прва глобална игра

Фудбал је постао глобална игра почетком 20. века. Нема потребе посебно истицати да је ширење  фудбала и његове популарности повезано са геополичитичким фактором – утицајем Британске империје, а фудбал потиче из Енглеске. Игра се постепено ширила (Централна Америка, Јужна Америка и Европа) много чешће на подручја у којима је Британија одржавала утицај трговином, не на такмичењима. У државама које су пропатиле због акутног британског империјализма, презир према Британији  је неодвојиво повезан са сличним осећајима према енглеском фудбалу. У овим државам фудбал, у ствари, никада није ни постао популаран, док су крикет и рагби (такође енглеске игре) постали национални спортови. Тако је фудбал постао средство примене меке моћи и знак првог таласа англо-саксонског глобализма, а главни промотери су били припадници виших класа британских расељеника.

Фудбал и идентитет

Фудбал и фудбалска култура често указују на геополитички, верски или национални идентитет. Зато су у баскијском клубу Атлетико Билбао само Баски. Конфронтација мадридског Реала и Барселона пресликава сукоб између престонице и сепраратистичког региона Каталоније. Келтски клуб Глазгов углавном ужива подршку католичког дела града, а његов главни ривал Глазгов Ренџерс подржавају Протестанти. Верске разлике играју озбиљну улогу и у фудбалу у Северној Ирској. Односи између различитиух делова Британије показују се кроз ривалитет између шкотских и енглеских, енглеских и северноирских фудбалских клубова. 

Фудбалска достигнућа у Европи су увек били део борбе европских моћника за престиж- Фудбал је помагао уздизању националног поуздања и осећања националног јединства. Бенито Мусолини је 1938. године претио да ће стрељати италијаски тим ако не освоје Куп. Ово је била озбиљна мотивација, и Италијани су постали шампиони.

Немачки тим је 1954. године (први пут после 1945.) учествовао на Светском купу у Швајцарској. У последњем колу, Немци су победили Мађаре. Та победа је била важан симбол успеха за силу поражену у Другом светском рату и помогла је милионима људи да поврате осећај националног поноса и самопоуздања.

У време Хладног рата, спорт је постао арена за сукобе између две преовлађујуће силе, па ни фудбал није био изузетак. На Светском купу 1974. године, срели су се тимови Источне и Западне Немачке, а победа Источне Немачке је имала велики симболички значај за Социјалистички блок.

Јел' то неко споменуо Даеш?

Фудбал је за Европљане више него спорт. Масовни спектакл захтева повећане мере безбедности, што је за забринуте Французе сада важно. Земља је преплављена муслиманским мигрантима, а недавно су се догодили и терористички напади Даеша. У случају да се нешто слично догоди током европског шампионата , престиж земље и безбедносних снага биће нула, а страх од ширења радикалних осећања ће се ширити Европом.