Дан сећања на јасеновачке жртве

За дан сећања на жртве изабран је овај датум јер се у ноћи између 21. и 22. априла догодио пробој из логора Јасеновац. Јасеновац је био највећи концентрациони логор на територији Хрватске. Основан је у августу 1941. године, а уништену у априлу 1945. године. Чинио га је комплекс од неколико подлогора.

У Јасеновцу су убијани Срби, Јевреји, Роми, као и мањи број Хрвата и Муслима који су им помагали. Тачан број жртава није утврђен. Најчешће се помињу цифре од око 100 000 убијених мушкараца, жена и деце.

Када је постало јасно да Силе Осовине губе рат, и да се Народноослободилачка војска Југославије приближава Јасеновцу, ликвидације затвореника у логору постају још интензивније него до тада. Циљ је био да се усмрте сви живи логораши, а затим и униште сви докази и трагови злочина. Током марта и априла савезници су бомбардовали логор. Вјекослав Макс Лубурић, заповедник логора 19. априла 1945. се вратио у Јасеновац,  и наредио: „За три дана логора више не смије бити. Почистите све!“ О овоме и самом пробоју је у књизи „Трагика, митоманија, истина –Јасеновац“ писао је Славко Голдстеин.

21. априла убијена је последња група жена. Од око 1200 преосталих затвореника, њих око 600 договором се одлучило за покушај бегства. Преостали број чинили су болесни и немоћни, који су побијени и спаљени током наредног дана. У јутро 22. априла 600 логораша креће у пробој. Преживело их је нешто више од 100. Истог дана, започео је пробој логораша из подлогора Кожаре. Од око 150 логораша, само је њих 11 преживело. Након пробоја, усташе почињу да се повлаче, остављајући за собом лешеве и рушевине.

Логор Јасеновац је свету путем пропаганде представљан као користан, радни логор. На све начине покушаванa је да се сакрије истина о ужасима који су се тамо дешавали. Брутални начини на које су људи у Јасеновцу мучени и убијани једни су од најмонструознијих које је свет икада видео. Јасеновац је постао синоним за геноцид над Србима на простору Независне државе Хрватске.