Васкрс 1944. године: Енглези и Американци, лажни савезници и крвожедне убице

Нека на данашњи дан у молитвама буду и они, које су Енглези и Американци бомбардовали и убијали у "пријатељском" бомардовању Србије 1944. године. Нека их Бог чува. И, нека данас Србију Бог чува, јер су крвожедне убице и окупатори поново овде.

Тада, 1944. године, убијено је више од две хиљаде српских цивила. Београд су брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало је овакве акције.

Крвави Ускрс, како је названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме је погинуло више од 2.000 људи, дуго је био табу тема, а ни данас са њега није потпуно скинут вео тајне. Досијеи Балкан ер-форса, који је 1944. под британском командом 11 пута бомбардовао Београд и друге српске градове, и даље су запечаћени. Британски обавештајац Мајкл Лиз био је члан војне мисије у Јабланичком округу 1944. и горко је закључио да се Стаљин сигурно грохотом смејао док су савезнички бомбардери убијали Србе за рачун његовог пулена Тита.

Интензитет бомбардовања које су предводили Енглези 1944. године, превазишао је чак и нападе немачког Луфтвафеа из 1941. За партизанско вођство сврха тих и осталих бомбардовања није била војничко, већ политичко дејство. Циљ је био да се становништву покаже ко су сада газде – британски обавештајац Лиз.

Историчари кажу да свако бомбардовање има четири аспекта: војни, економски, морални и политички. Нећете погрешити ако политички разлог ставите на прво место. Забележено је да су приликом бомбардовања Пријепоља партизани играли коло и викали: „Нека виде четници на чијој су страни савезници“. То све говори, каже проф. др Павловић. Савезници су бомбардовали и друге окупиране јужноевропске градове, али никада са тако мало штете по Немце и са страшним цивилним жртвама као у Србији. То потврђују и радиограми Главног штаба ЈВУО упућени влади у Лондону.

Кад је на небу престонице препознало савезничке авионе, становништво је било обузето одушевљењем. Свет је веровао да се авиони враћају после бомбардовања непријатељских циљева у Мађарској. Тек кад су затрештале прве експлозије савезничких бомби, становништво је потрчало у склоништа. Савезничко бомбардовање изазвало је страшно разарање. На улицама су лешеви жртава свуда, гласио је 20. априла извештај из Михаиловићевог штаба.

У Београду су страдале Бајлонијева и Каленићева пијаца, препуне света, као и Црква Александра Невског. Уништена је болница са болесним српским заробљеницима из Немачке који су доведени на рехабилитацију. Разорено је прво београдско породилиште. У прах су претворени Централни хигијенски завод, Дечја болница, Дечји диспанзер, Болница за заразне болести, Дом слепих, Ортопедски завод, Државни дом за мушку децу, Државни дом за женску децу, два дома за децу српских избеглица из НДХ. Сравњене су Теразије. Према поузданим обавештењима Врховне команде Југословенске војске, на Београд је пало 1.457 бомби првог и другог дана православног Ускрса. Порушено је укупно 687 зграда, а 20. априла је у рушевинама пронађен 1.161 леш. Број тешко повређених био је 1.468, пише у радиограму упућеном 21. априла у Лондон.

Колоне са ковчезима протезале су се километрима београдским гробљима, као неколико дана раније у Нишу који је, такође, разорен „пријатељским бомбама“.

Ја бих разумео бомбардовање да смо ми зараћена сила, па да они хоће да нас приморају да клекнемо на колена и да положимо оружје. Да нас приморају на капитулацију. Па зар ми нисмо капитулирали и побацали оружје још онда када смо се везали за оне који су ове жртве и проузроковали. Сада ми немамо пред ким да капитулирамо, једино ако они хоће да капитулирамо пред Титом – рекао је тада нишки окружни начелник Јован Барјактаревић. Несрећни човек није ни слутио колико је близу истине.

Би-Би-Си је на Ускрс 1944. године објавио вест да су савезници на захтев маршала Тита бомбардовали Београд. На то је сместа реаговао Богољуб Јефтић, посланик југословенске владе у Форин офису, и уручио демарш због директног стављања савезника на једну страну у грађанском рату. Јефтићу је усмено образложено да савезници бомбардују читаву Европу, па ни Београд није изузетак. Међутим, у белешци Форин офиса о том догађају пише: „Нама би било драже да Би-Би-Си није објавио ту вест јер овако имамо непријатну дужност да објашњавамо своју политику“. У британској влади је несумњиво постојала подршка Титовом покрету – каже проф. др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју Србије.

На став западних савезника о догађајима и добрим и лошим момцима у Југославији пресудно је утицала група совјетских „кртица“ у британској тајној служби СОЕ. Почетком Другог светског рата они су као дипломци Кембриџа, повезани салонским левичарењем и хомосексуалношћу ушли у СОЕ и постали веома утицајни. С њима је веома близак био и Фицрој Меклејн, Черчилов изасланик у Титовом штабу. Ова група је била кључна и у ланцу одлучивања у Балкан ер-форсу (балканским ваздушним снагама), који је бомбардовао српске градове. Меклејн је сматрао да бомбардовање треба да „помогне да се оконча грађански рат у корист партизана и потврди их као једину снагу отпора у Југославији“.

Почетком априла 1944., Черчил је у Лондон позвао свог изасланика код Тита, бригадира Меклејна и Владимира Велебита, који је био Титов официр за везу, прво с Немцима, а потом с Британцима. Они 15. априла стижу у штаб генерала Вилсона, команданта Средоземља, а већ сутрадан је први пут бомбардован Београд, каже Милослав Смарџић, аутор књиге „Крвави Васкрс 1944“. Енглеске ваздухопловне снаге су углавном бомбардовале преко дана, а стратешка бомбардовања с безбедне висине и ноћна бомбардовања обављали су Американци.

Успостављена је координација између Балкан ер-форса, односно команде у Барију и мисија које су се налазиле при врховном штабу НОВЈ и главним штабовима република, који су слали своје предлоге за бомбардовање, а о којима су одлучивали Меклејн и Тито, каже проф. др Павловић. За разлику од Едварда Кардеља, који је одлучно одбио предлог да се бомбардује Љубљана, и Тита, који упркос захтевима савезника није допуштао да се руши Загреб, командант Главног штаба НОВЈ за Србију Коча Поповић и британски обавештајац Џон Хеникер Мејџор сипали су предлоге као из рукава. Поповић је одређивао циљеве, а да уопште није био у Србији. У серији радиограма Врховном штабу он не само да тражи да се бомбардује неки град, Лесковац, Ниш, Београд, чак и одређене улице. Мејџор то шаље Меклејну, који предлог анализира са Титом и информацију која иде у Бари у команду Балкан ер-форса. Та линија одлучивања иде преко Меклејна и Тита, а Балкан ер-форс бомбардује по војничким проценама само када у прелетима уочи непријатељске циљеве, каже проф. др Павловић.

Спрега у бомбардовању српских градова 1944. између партизанског вођства и Балкан ер-форса нарочито је функционисала током операције "Ratweek" („Недеља пацова“). Ову операцију је измислила Меклејнова мисија, заиста је била јако несрећан назив. Била је то вежба намењена хватању Немаца приликом њиховог повлачења из Грчке преко Србије. Овај циљ није испунила, тако да је армија од 100.000 људи обавила уредно повлачење. За Тита, „Недеља пацова“ је била офанзива за ослобађање Србије од Михаиловића и лојалиста и успут од свих противника комуниста, стварних или потенцијалних, каже Лиз.

Када "пријатељи" и "савезници" бомбардују горе од непријатеља

Савезници су бомбе 1944. најчешће бацали на Ниш, 15 пута. На Краљево шест пута, Подгорицу, Земун и Алибунар четири пута, а Нови Сад три пута. Смедерево, Никшић, Ћуприју и Поповац код Параћина бомбардовали су по два пута. Разарали су и цивилне циљеве Сремске Митровице, Руме, Великог Бечкерека, Крушевца, Пећи, Крагујевца, Ковина, Панчева, Велике Плане, Бијелог Поља, Пријепоља, Куршумлије, Прокупља, Вучја, Лебана, Грделице, Подујева, Рашке, Сталаћа, Митровице, Приштине…

Приликом савезничких бомбардовања Београда није погођен ниједан немачки циљ од стратешког значаја, забележио је Миодраг Мија Јакшић. "Уместо тога, погођена су углавном цивилна насеља. Најгоре је тих дана прошло Пашино брдо.
Из „летећих тврђава“ падали су „теписи“ бомби на ово београдско насеље. Ту је погинуло највише Београђана, а и порушено највише кућа", записао је Јакшић, који је преживео сва савезничка бомбардовања Београда.

Извор: jadovno.com