Дугинове смернице: О жртвама трговине робљем

Добар дан, гледате програм Дугинове смернице.

Данас (23. август) је Дан сећања на жртве трговине робљем.

Питање о трговини живим људима, као товаром, има веома занимљиву историју.

У настанку ове праксе је представа о томе, да се пуноправним човеком сматра само онај човек  који је припадник одређене заједнице која има заједничке претке, име, традицију, везану са заједничком културом и историјом. А заробљени у рату, војници другог племена или народа и цивили узети као плен, таква бића нису имала права. Они немају ни социјални статус, чак ни пол. Због тога су често у древним друштвима робове мушкарце облачили у женску одећу. Поред тога, они уопште нису људи, тако да немају ни права, ни заштиту. Роб - то није субјекат, то је објекат. Тако да њега можете некажњено да мучите, купујете и продајете, а такође и убијете. Роб - је власништво. Робове су у Египту звали "живи мртваци". То јест, непријатељи, који су требали да умру, али су преживели иако су у извесном смислу, они већ мртви - мртви као субјекти.

Многа древна друштва су знала за институцију ропства, а у неким местима као што су древни Египат или Месопотамија робови су представљали значајан друштвени слој. Интересантно, да хришћанство у почетку није директно иступало против ропства, али ширење хришћанског морала и хришћанске љубави учинило је ропство немогућим са етичке тачке гледишта. Ако сви људи носе на себи лик Божији и ако су спашени Христом, лишити их човечности, личности, душе није могуће. И са доласком хришћанства у Европу ропство је постепено замрло и било укинуто већ у првим вековима хришћанства. Док је у исламу институција ропства трајала много дуже и на неким местима преживела до наших времена. 

Међутим Дан солидарности са жртвама трговине робљем, није установљен да нас подсети на ту далеку прошлост. Реч је о потпуно другом ропству и другој трговини робовима - о оној која се појавила релативно скоро. у 17. веку, када се већ завршила не само Антика, него и Средњи век па чак и епоха Ренесансе. Баш тада - у епохи великих географских открића, либерална прогресивна Европа - Европа Просвећења и равноправности поново, после хиљадугодишње паузе опет је увела праксу ропства - при чему у најгнуснијем и најодвратнијем облику. Ропства на основу расне припадности. 

Комплетна економија европских колонија је била заснована на робовласништву. Одведени у ропство, житељи Африке и неких друштава Азије, првенствено они црне боје коже - постали су главна производна снага европских колонија. Америчка економија је почела да се развија баш на основама ропства. Овде је важно да је ропство колонијалне епохе било део програма друштва Просвећења. Као да то није парадоксално, то Ново време и његова логика су довели до поновног успостављања древне и давно заборављене институције ропства. И то се поклопило са прогресивним иновацијама - хватати људи црне боје коже и продавати их као живи товар на америчком тржишту - са епохом научне слике света, напретка и развитка као и са раскидом од хришћанства и тзв. средњевековног наслеђа.

У хришћанском Средњем веку ропства није било или скоро да је уопште било. А у Ново време у епохи атеизма, материјализма и демократије оно се изненада поново појавило и добило ужасавајуће размере. Погледајте данашње
становништво САД - најмање једна четвртина су афро-американци, и они су сви потомци житеља Африке који су на силу, као објекти, као товар, као биомаса доведени и продати англосаксонцима - суровим и циничним владарима.

И тако, ропство - то је неодвојива карактеристика либералне економије и либералне идеологије. Са становишта либерала, европљани а посебно англосаксонци представљају елиту најнапредније цивилизације. Запад - то је територија
прогреса и развоја. А сви остали народи заостају за Западом, тј. они су грађани другог реда - дивљаци и варвари. И пошто је то тако, онда те дивљаке и варваре не треба само обмањивати, већ их треба користи као домаћу стоку. 

Значајно је да су најважнији  теоретичари расизма, који објашњавају ропство недовољним нивоом напретка и развоја код црнаца и Азијата нису били немачки нацисти већ енглески либерали 19. века - као што су отац главног либералног филозофа Џона Стјуарта Мила, да и сам Џон Стјуарт Мил, комбинујући англосаксонски расизам са слободом трговине. Врхунац овог англосаксонског либералног расизма је био оснивач социал-дарвинизма Херберт Спенсер.

Институција апартхејда и расне сагрегације као наслеђе ропства постојали су у Америци све до средине двадесетог века. И коначно, расизам у Америци је био забрањен тек после другог светског рата. Ропство је укинуто - а либерална филозофија, која га је призвала у живот, до дан данас није призната за криминалну.

Данашњи дан сећања на жртве трговине робљем - је повод да се говори о томе.

До виђења, гледали сте - Дугинову смерницу против ропства и либералног расизма -

Либерализам је такође криминална, политичка идеологија као нацизам и комунизам. Ако желимо да будемо доследни, морамо да одбацимо све три заоставштине тоталитарне, нехумане и фанатичне Модерне, и да се вратимо хришћанском погледу
на човека, људско друштво и свет.