Евроазијски блок у Турској: Ердоган и Кемалисти против Гилена и Сједињених држава

Увече око 11 сати 15. јула, штампа је саопштила да се у Турској догађа војни удар. У Анкари су се чули пуцњи, а било је и војних авиона и хеликоптера који су надлетали град. У року од неколико минута, турски Премијер Бинали Јилдирим је објавио да је у току покушај војног пуча.   Затворени су главни аеродроми у земљи, а многи летови су одложени или су каснили. Око поноћи је уведено ванредно стање у земљи. Догађаји су се брзо одвијали. Светски медији, под контролом глобалистичких елита, догађај су покривали тако, да је деловало као да су побуњеници на корак од успеха. Медији су почели активно да шире гласине да је председник Ердоган наводно побегао из земље.
Председник је, у ствари, био спреман да се бори до последњег тренутка и позвао је Турке да изађу на улице и одбране демократију: “Надам се да ће сви наши људи бити на улицама и трговима. Не верујем да ови што покушавају пуч могу да остваре њихов циљ, али ће свакако бити кажњени и то строго”, рекао је турски председник. Стотине хиљада Турака су изашле на улицу. Око два сата након поноћи Премијер Бинали Јилдирим је рекао да су инспиратори пуча ухапшени. Шеф турске безбедносне службе, Тем Јилмаз је ову вест и потврдио. Око 4 ујутро, Ердоган се обратио народу и директно указао ко је инспиратор пуча.

Побуњеници су навођени из Сједињених држава

Покушај војног пуча су спровели следбеници исламистичког вође Фетулаха Гилена и његовог покрета “Хизмат”. Гилен живи у Пенсилванији у Сједињеним државама и сарађује са америчким обавештајним службама. Познат је као главни Ердоганов такмац, који је некада раније био његов савезник. Гиленове структуре су биле иза озлоглашеног случаја “Ергенекон”, када су похапшене и бачене у затвор хиљаде високих официра, укључујући и читав Генералштаб турске војске.

Гиленова мрежа је деловала према наређењима из Сједињених држава, када су кључни Кемалисти, чији је идеолог угледни политичар Догу Перинчек поставио као важно питање потребе радикалног приближавања Русији, Кини и Ирану и, можда, чак иступања из НАТО. Гиленова мрежа је продрла до највиших ешалона владе и обавештајне структуре. Ердоган је разумео опасност од ове секте у последњем тренутку, када су Гиленисти, поново по диктату из Сједињених држава, хтели да изведу обојену револуцију на тргу Таксим, покушавајући да уједине Кемалисте, либерале и све остале који су против Ердогана. Чистком која је уследила, није се успело са ликвидирањем читаве Гиленове мреже.

Проамерички покушај војног удара је изведен у тренутку када је Ердоган променио курс спољне политике Турске и почео да гради стратешко партнерство дуж осе Анкара-Москва, укључујући и промену става према Сирији. Сједињене државе су, да би спречиле стварање евроазијске осе Анкара-Москва, покушале да организују пуч прибегавајући коришћењу својих мрежа (покрет Хизмет исламистичког воше Гилена који живи у Сједињеним државама и активно сарађује са америчким обавештајним службама).

Један од важних фактора, који је подстакао заверенике на одлучну акцију било је претходно откривање Гиленове мреже следбеника у Оружаним снагама Турске. Недељу дана раније је почела истрага о већини учесника пуча и углавном се радило о официрима средњег рангаиз Ваздухопловних снага и Жандармерије.Оптужени су за стварање паралелне структуре повезане са Гиленом, а тако и са америчким режисерима. Сједињене државе су за пуч дале зелено светло, како би спречиле растурање и уништавање њихове мреже.Судећи према деловању побуњеника, који су бомбардовалипредседничку резиденцију, задатак је укључиво и физичко уклањање Председника и Премијера. На тај начин би, чак и у случају неуспеха војног удара, про-амерички Ахмет Давутоглу имаo најбоље шансе за долазак на власт као једина јака и популарна преостала личност из Партије правде и развоја.

Турске ваздухопловне снаге су најизраженији део про-америчке струје у турској Војсци. Покушај пуча је открио, такође, умешаност и одговорност Гиленове мреже из Ваздухопловних снага, за упропаштавање руско-турских односа, како је Катехон раније објаснио. Према речима градоначелника Анкаре, Мелиха Гокчека, међу организаторима побуне “је и човек који је био умешан у инцидент са руским Су-24.” Према неким изворима, пилот је био члан Гиленове “банде”, познате као “паралелна држава”.

Градоначелник турске престонице је изјавио: “То је та паралелна држава која је покварила наше односе са Русијом. Један од пилота је, сигуран сам 100%, учествовао у инциденту  [са Су-24]. А био је и учесник пуча. До данас смо о томе ћутали инисмо ништа објављивали. Али, ево сада, ја, Мелих Гокчек кажем да су то те пропалице, које су поквариле наше односе са Русијом.”

Ипак, пуч је пропао. Предвиђамо заоштравање односа између Сједињених држава и Турске, јер Турска може поставити питање повлачења из НАТО. Може се очекивати и развој стратешког партнерства са Русијом.

Пропали пуч је показао и промену у равнотежи турских елита. Раније су се могли делити на три мање групе: Кемалисти, првенствено припадници војних кругова (против њих је био инициран случај Ергененкон), Гиленови следбеници и Еродганови умерени исламисти. Након оставке Ахмета Давутоглуа и промене геополитичког курса Турске у смеру приближавања Русији и Сирији, спољна политика Ердогана и његових савезника је постала ближа Кемалистима. Чињеница да висока војна команда и већи део војске нису подржали побуну је доказ стварања савеза између Ердогана и Кемалиста. Овде је геополитика одиграла велику улогу. Гиленисти су свакако покушали да придобију следбенике секуларног турског национализма, иако је у унутрашњим питањима било размимоилажења. Али, геополитика се показала као важнија.

Важно је да је у овој ситуацији турски народ готово једногласно подржао не тако популарног Ердогана, јер су његови противници са собом доносили крај турске државе, као и сви они, који не раде за националне интересе, него за интересе америчке хегемоније која је, ионако, на самрти.