Турци кажу НЕ Сједињеним државама и Европској унији

Прошла су два и по месеца од пропалог пуча у Турској, који су подржале Сједињене државе. Циљ је био свргавање Председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, због његове склоности да води спољну политику, самосталну у односу на НАТО и ЕУ. Његова визија спољна политика је економско зближавање Турске са њеним суседима и стварање регионалних политичких савеза корисних за све стране и, са друге стране, жеља за равноправним партнерством и са Сједињеним државама и са ЕУ. Ердоган одбацује наметање политике коју спроводе Сједињене државе и ЕУ и, уместо тога, залаже се за мултиполарност и за стварање праведнијег и уравнотеженијег света. Одбијање Турске да се прикључи економском ембаргу наметнутог Русији и Ирану је посебно изнервирало Сједињене државе и ЕУ.

Од када се Турска придружила НАТО пакту, 1952. године, Сједињене државе је сматрају својом полицијском станицом. За њих је била боља слаба Турска, до 2002. године, која је обично прихватала све захтеве Сједињених држава, иако су били у супротности са турским интересима. Али је погоршање америчко-турских односа било коначно, када је турска војска, уз сагласност Русије, покренула војну операцију на северу Сирије да почисти Даеш са својих граница. Иронично, Турска је операцију започела 24. августа, на дан када је Потпредседник Сједињених држава Џо Бајден посетио Турску. Нема сумње да је споразум између Русије и Турске о сиријском сукобу, са циљем да се очува територијална целовитост и обликује будућност земље, ослањајући се само на домаће снаге, закључен 9. августа, када Ердоган посетио Русију.

Суштински циљ Сједињених држава је подела Сирије. Ту веома препознатљиву америчку стратегију за стварање нестабилности на Блиском истоку, сада, подржавајући етничке (Курди) и секташке (ал-Нусра) групе, ускоро ће поразити новостворени савез Турске, НАТО чланице, и Русије, главног америчког ривала!

Америчка ароганција и руска издржљивост и предвиђања су створили непроглашени савез између Русије и Турске који, не само да је променио однос снага у Сирији, али и велику игру и за Сједињене државе и за евроазијске силе.
ЕУ виви Турску као велико тржиште за производе из ЕУ (% 38. турског увоза) и као тампон зону између земаља ЕУ и Блиског истока. Међу Европљанима, поред бесмислене русофобије, врло је честа и туркофобија. Уместо да подржи легитимну и демократски изабрану владу, ЕУ је ћутала, а европски мејнстрим медији тешко су оптужили турског председника Ердогана, да је планирао пуч, како би учврстио своју ауторитарну власт.

Поред тога, игноришући асиметрични рат против сепаратиста терориста који је у току у Источној Турској, ЕУ је покушала да натера турску владу да ублажи свој закон против тероризма и одложила је усвајање безвизног режима за Турке. У међувремену, ЕУ је лако отворила врата  Украјинцима код којих је тренутно на власти "проевропска влада." Тако је, током свечаности поводом почетка рада турског Парламента 1. октобра, Ердоган је изјавио да су тридесет година преговора о приступању ЕУ били само одвлачење пажње и ометање Турске и да је игра са ЕУ скоро дошла до краја.

Турске председник и турска влада виде будућност земље у вођењу евроазијске политике и предузимају кораке да прераспореде позиције земље. Ипак, након оснивања модерне Турске 1923. године, владајуће елите и важан део турске нације, као потомци велике империје која је владала више од шест векова, сматрали су Запад својим главним циљем, како би поново Турску учинили моћном државом. Због тога су државне институције, економске структуре и војне формације копирале Сједињене државе и ЕУ. Турски народ је Сједињене државе и ЕУ сматрао савезницима и узорима, надао се и веровао да ће се, једног дана у будућности, њихова земља постати део Запада.

Пропали пуч од 15. јула је обележио крај ових прозападних снова у Турској. Подршка Сједињених држава и Европске уније коловођама пропалог пуча је пробудила турски народ, који је пуч сматрао непосредним иностраним нападом.

Антиамериканизам и анти-ЕУ мишљења су скочила. Прошлог месеца су независна истраживачка компанија и фондација објавиле два истраживања јавног мнења о Сједињеним државама и ЕУ. Испитивање јавног мњења које је спровео МАК Консалтинг је било усмерено на односе Сједињених држава и Турске, у очима турског народа. Резултати су били шокантни. Деведесет посто учесника анкете сматрају Сједињене државе непоузданим, иако Турска је чланица НАТО. Овај проценат је био само 50% пре државног удара. Према мишљењу директора истраживачке компаније, турски народ мисли  да може да победи Сједињене државе и, да није уведено ванредно стање, америчку амбасаду би напали бесни грађани.

Још једно врло занимљиво истраживање је спроведо ТАВАК (TAVAK, Turkey Europe Education and Science Research Foundation) о односима Турске и ЕУ. Само 22% испитаника сматра да ће Турска добити приступ ка пуноправном чланству у ЕУ. Скоро половина учесника је навела да Шангајска организација за сарадњу (ШОС) и БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) нуде нови пут Турској, уместо ЕУ. На жалост, 60% учесника тврди да је исламофобија најважнији разлог што ЕУ одбија да одобри пуноправно чланство Турској.

Занимљиво је да Турци Муслимани виде своју судбину у савезу са немуслиманским земљама (ШОС и БРИКС).

Након распада биполарног света, сви смо били сведоци нове фазе империјализма који предводе Сједињене државе, прикривеног иза магичних, али празних речи (глобализација, либерализам, хуманост, демократија и само-опредељење). Њихов циљ је био ширење америчке хегемоније, што је супротно интересима свих других народа.  Неодговорни и уображени циљеви Сједињених држава ће,  без сумње, бити поражени сарадњом великих народа Евроазије. Крај историје ће доћи, како протестантска идеологија Сједињених држава тврди, али Сједињене државе неће бити победник! Војна интервенција Русије у Сирији и скривени савез Русија-Турска за очување територијалног јединства Сирије је прекинуо планове Сједињених држава на Блиском истоку. Како се појачава сарадња евроазијских нација, видећемо још америчких пораза у другим регионима света.