Запад против демократије

Став челника Сједињених држава, Британије, Француске, немачке, као и челника Европске комисије, у вези са референдумима на територијама, које су ослобођене од неонацистичког режима – Запорожје, Херсонска област, ДНР и ЛНР (где су референдуми поновољени) – указује на коначни прекид Запада са демократском традицијом.

Звучи провокативно, али је тако. Сâма демократија није апсолутни индикатор надмоћи политичког система. Према Платону, демократија је на претпоследњем месту на листи метода управљања. Класична атинска демократија није давала право гласа (тј. учешћа у расправи о политичким питањима) женама, робовима и странцима. Али, демократија је на Западу, од Просветитељства, постала нека врста фетиша - почели су да га показују свима као референтну тачку за политички систем. Изражавање воље грађана путем плебисцита је највиши облик непосредне демократије, када сваки човек, који је стекао старосну квалификацију, може да изрази своје мишљење о неким суштинским питањима (по правилу, бирајући један од понуђених одговора).

Стога је давање шансе становницима поменутих региона, који су некада били део Украјине, да изразе своје мишљење, најхуманија и најдемократскија могућност избора будућности, коју одређују сâми грађани. Ово је изражавање народног суверенитета. Зашто Запад ускраћује народу ово право?

Разлози су очигледни и има их неколико. Први разлог јесу двоструки аршини, јер Запад уме да призна резултате таквих гласања, када сматра да је то исплативо. Пример је референдум о одвајању делова Судана и проглашење независности, који су активно подржали западни политичари, па чак и познати холивудски глумци. Међутим, нова држава, Јужни Судан, није донела очекивану стабилност у региону. Вероватно је за Сједињене државе од користи стварање стратешке нестабилности како би понудиле нека решења.

Други разлог је русофобска политика као таква. На Западу и даље верују да само они имају право да одређују меру демократских норми, ко је демократичнији, а ко недостојан овог статуса. Западни политиколози су измислили читав низ израза, као што су «одметничка држава» или «држава парија», који се као етикете лепе на оне земље које бирају сопствени пут развоја. А ако се тамо одржавају редовни избори и плебисцити по стандардима УН, они ће ипак, како верују Сједињене државе, Британија и њихови сателити, бити недостојни да уђу у заједницу демократских држава. То се догодило Русији. Кину, Иран, Северну Кореју и низ других држава, Вашингтон је проценио на сличан начин. Дакле, ако било какви предлози и иницијативе долазе из Русије, они се на Западу не прихватају, чак и ако су предлози осмишљени у складу са калупима сâмог Запада.

Трећи разлог је урушавање демократских механизама на Западу. Ако је у Европи донедавно и постојала вишепартијска континентална политичка традиција, она је покопана преносом власти на ЕУ, коју представља Европска комисија. Уосталом, европске комесаре не бира народ. Док у Британији и Сједињеним државама постоји двопартијска традиција, која је уско повезана са лобирањем, односно корупцијом. Сходно томе, демократија у овим земљама није ништа друго до реторичка фраза.

И што је наравно најважније, Запад се плаши да ће грађани њихових земаља видети шта је права демократија! Па ће поставити питање – зашто је ми немамо? И захтеваће увођење одговарајућих норми, амандмана и закона који нису у интересу корпоративних неолибералних елита.

Наравно да постоји и одговарајућа реакција на референдуме на Западу. Како је бивши аналитичар америчке службе, ЦИА, Лари Џонсон исправно приметио: «Да ли су Сједињене државе одржале референдум када су заузеле Хаваје или мексичку територију? Да ли је Уједињено Краљевство дозволило америчким колонијама референдум када су хтеле своју независност? Дођавола, прођите кроз листу британских колонија које су заузете силом, а да домороци тих земаља нису имали прилику да гласају за ‘придруживање‘ Великој Британији. Исто важи и за Француску. Не сећам се да је било избора када су заузели Вијетнам. Тек када су Северни Вијетнамци ‘гласали‘ у Дјен Бјен Фуу, Француска је ‘одлучила‘ да прихвати вољу народа.

За разлику од Сједињених држава и бивших глобалних колонијалних сила, Русија препушта људима у опкољеним украјинским областима да одлучују. Живимо у значајној историји. Ово је права промена правила игре.»

Извор