«Гас слободе» за Европу

У прес-материјалу, који је америчко Министарство за енергетику објавило у уторак, термин ‘природни гас’ је замењен фразама ‘гас слободе’ и ‘молекул америчке слободе’. Да није било ових израза, мало ко би обратио пажњу на вест о проширењу терминала за природни гас у објекту Фрипорт (Freeport), на острву Куинтана (Quintana Island) у Тексасу.

Нови терминал је посебно направљен за снабдевање такозваним ‘гасом слободе’ оних земаља, које са Сједињеним државама немају споразум о слободној трговини. Што значи за снабдевање Кине и ЕУ, али оне већ намеравају да повећају куповину јефтинијег руског гаса из гасовода, а то би требало да се оствари до краја ове године.

У прес-материјалу се наводи и изјава заменика америчког министра енергетике за фосилна горива, Стивена Вајнберга (Stephen Wineberg): ‘Имајући у виду чињеницу да Сједињене државе другу годину за редом производе рекордне количине природног гаса, драго ми је да Министарство енергетике чини све што је могуће да представи учинковит систем прописа, који ће омогућити да се молекули слободе Сједињених држава извозе широм света.’

Изгледа да идеја о ‘гасу слободе’ потиче из приче у којој се појављује Секретар америчког Министарства енергетике, Рик Пери (Rick Perry). Секретар је, раније ове године, потписао уредбу о удвостручавању количине извоза течног природног гаса (LNG) у Европу, наводећи: Сједињене државе поново омогућавају слободу европском континенту. И, то не у облику младих америчких војника, него у облику течног природног гаса.

Неки новинар је у шали питао да ли би природни гас требало звати ‘гас слободе’, а Пери је одговорио: Мислим да сте то добро приметили.

Сада још увек није јасно да ли ће ‘гас слободе’ и ‘амерички молекули слободе’ постати стандардни и општеприхваћени изрази. Овде је згодно присетити се како су Американци 2003. године на исти начин покушали да изврше промену у брендирању такозваног француског помфрита. Бесни због отпора Француске да активно учествује у зверствима у Ираку, патриотски конгресмени, Боб Неј (Bob Ney) и Валтер Џонс (Walter Jones), су предложили да се ‘француски помфрит’ (Frenchfries) прекрсти у ‘помфрит слободе’ (Freedomfries). Ову иницијативу је подржало неколико институција у земљи, али је убрзо утихнула. Да ли иста судбина чека и природни гас? Успут, из прес-материјала није јасно да ли ће и кромпир скуван уз помоћ ‘молекула америчке слободе’ аутоматски постати ‘кромпир слободе’.

Прилику да ово провере имају Канада, Мексико, Јужна Кореја и Јапан. Према подацима америчке Управе за информисање из области енергетике (Energy Information Administration – EIA), ове четири земље су прошле године биле највећи увозници ‘гаса слободе’. Кина, Индија и Велика Британија купују нешто мање америчких ‘молекула слободе’.

Европи, можда, ипак недостаје природна течна слобода. Русија је у фебруару била на првом месту по обиму снабдевања европског тржишта. Према подацима информационог система  Refinitiv Eikon, са терминала течног гаса ‘Јамал’, 90% количине течног гаса одлази у ЕУ – око, 1,41 милиона тона.

У вези са тим, ускоро ће се у Европи појавити  још једна могућа маршрута природног гаса, преко Северног тока 2 – па Сједињене државе могу само да се супротставе неком побеснелом реториком. Амерички државни секретар, Мајк Помпео се управо на то позвао, упозоравајући да Русија гради гасовод како би енергетику користила као ‘полугу утицаја у Европи’. Ипак се чини да звучна имена и изјаве нису довољни да убеде Европу да изабере гас из Сједињених држава. Штавише, до сада није спроведено ниједно испитивање које би показало да је ниво молекула слободе у америчком гасу виши, него у руском или било ком другом.