Суђење групи МЕК у Ирану

Истрага о жалбама 42 бивша припадника организације МЕК на старије чланове групе је почела. На првом судском саслушању представки ових појединаца, представљен је део физичке и менталне тортуре коју је починила група МЕК (Моџахедин ел Калк).

На почетку суђења, Судија Пурмориди је, најављујући форму саслушања, рекао: у овом случају, окривљена је група лицемера (Муџахедин-е Калк), Масуд Раџави, Мерјам Раџави, Мехди Абришамки, Аболгасем Резаи, Сајед Мохамед Сајед Мохадеси, Маџид Харири, Махбубех Џамшиди, Мехди Моради, Моџган Парсаи, Мохамед Али Тофиги Ханики, Маохамед Хајати, Абас Али Сеифипур, Хади Рошанрован, Алиреза Џафарзадех, Мохамад Садех Садат Дарбанди, Махваш Сепехри, Азра Алави Талегани, Мехди Али Голи, Мохамед Џавад Гадири Модареси, Сара Самсани и Гити Гевехијан.

Судија је наставио: “Преко Француске и Албаније, у којима бораве чланови ове групе, предато је обавештење, након подношења петиције“. Директно смо разговарали са албанским Министарством правде, како би они могли да приме обавештење, које им је послало Министарства спољних послова.“

Председавајући Суда је рекао: Обавештење је послато у јануару, 2021. године и прошла су два месеца, законски, до почетка истраге.

Адвокат 42 члана групе МЕК, Господин Тавасоли је у петицији написао: “Организација Human Rights Watch је, у овом случају, спровела детаљну истрагу о појединим документима, који се спомињу у петицији.”

Он је још и рекао: “У различитим периодима, члановима групе је дат низ упутстава, од којих су се нека односила на социјални део групе.”

Наставио је: "Масуд Раџави је, на пример, објавио да сви чланови групе треба да се разведу и напусте своје брачне партнере, а сва породична осећања треба да буду према њему, сви треба само да га воле и живе за њега."

Један од вођа овог култа, Масуд Банисадр, који је култ и напустио каже: “Операција Форух Џавидан, коју ми у Ирану називамо ‘Операција Мерсад’ је уништила наше политичке наде, што је за мене и многе друге указивало да је то идеолошки крај. Сви смо постали глумци, глумили смо једни са другима и, после Операције Форух, извор поштења је потпуно исушио.”

Тавасоли је наставио: “ Како тврди Батул Солтани, други члан савета вођства групе, женама је култ ускратио основна права, немају право да се удају, тек немају право да изаберу мужа, јер у овом култу не могу да имају друштвени живот, не могу да имају приватност, као што је лична спаваћа соба, то није од важности, а жене не смеју никуд саме. Нико се није усуђивао да критикује организацију, а многе од жена су физички малтретиране.”

Наставио је: "Сексуална експлоатација је чињена за корист вође групе, Масуда Раџавија."

Истакао је: "Према организацији Human Rights Watc, ова група користи три типа затвора. Први тип су мале јединице познате као гостинске куће. Друга врста затвора је у кругу кампа и зове се Бенгалски затвор, а трећа врста је затвор у коме су жене физички мучене."

Адвокат је наставио: "Премлаћивање каблом, паљење, пребијање, итд, су врсте тортура које су претрпеле жртве ове групе, које су међу тужиоцима у овом случају“. Један од чланова групе, коме је на руци била тетовирана реч "мајка" био је приморан да реч са руке уклони спаљивањем тог места.“

Даље: "Присиљавање да спавају са Масудом Раџавијем, сечење делова тела, жестоко премлаћивање и бацање жртви на комаде врелог стакла, део је мучења које су претрпеле жртве ове групе и тужитељи, што им је нанело психолошка оштећења.“

Додао је: "Чланови организације лицемера (МЕК) били су обавезни на присилни рад, свакодневно по 14 сати, укључујући пољопривреду, превоз, мучење, итд., за мало хране током дана; у многим случајевима, рад који су чланови обављали,био је бескористан, само да  особа не би била незапослена. У овом случају, тужиоци су људи који су годинама повређивани, те стога новчана надокнада никада не може бити довољна за животе, који су ови људи изгубили унутар групе."

Позивајући се на Декларацију о људским правима, рекао је: "Према овој Декларацији, сва људска бића су рођена слободна и свако има право на живот, слободу и безбедност, те нико не може бити поробљен или мучен“. У складу са принципима које садржи Повеља Уједињених нација и чињеницом да та права проистичу из урођеног достојанства људске личности и с обзиром на раније наведено основно право грађанске одговорности, тражи се изрицање казне након изјава.