Самокажњавање

Медији извештавају да су 23 амбасаде Србије, једна трећина укупног броја, годину или дуже, без амбасадора.

Тако, на пример, без амбададора су Мисија при УН у Њујорку, амбасадеу Кини, Белорусији, Индији, Хрватској, Бразилу, Аустралији…

Дају се различита “објашњења” зашто је тако. Наводно због заузетости важнијим пословима, изборима, пандемијом…Пре три деценије земље Запада су нас кажњавале, и тиме што нису прихватале наше амбададоре.
Сада нам нико не забрањује, али СРБИЈА ИХ НЕ ИМЕНУЈЕ!

Притом је јасно да се без амбасадора тешко може досегнути до виших политичких структура земаља пријема, обезбедити подршка, пренети порука, објаснити, сазнати, уговорити...

НЕИМЕНОВАЊЕМ АМБАСАДОРА СРБИЈА САМА СЕБИ УВОДИ САНКЦИЈЕ!

Слабости дипломатије, непопуњена места амбададора и конзула, непостојање критеријума за избор шефова ДКП, проблематичан протоколарни третман државних представника отварају питање да ли постоји свест о правој улози и потенцијалу дипломатије у заштити виталних државних и националних интереса или се третира као нужан трошак и синекура?

Живадин Јовановић, Председник Беофорума

Београд, 8. јануар 2020. године,