Повлачење “Старог света”

Сирија је у центру пажње зато што се све супротности савременог света могу видети у овој земљи. Неопходно је знати истину, како би се разумели догађаји у региону: Сирија је кључ Блиског истока. Зато је Сирија велика геополитичка тачка, која може утицати на равнотежу моћи у свету. И због тога се Сирија суочава са толиким нападима и у њој се огледају све супротности у свету.

У ствари, “Стари свет” се повлачи. Свет који постоји последњих 200-300 година, у коме је Запад доминантна сила је остављен по страни, а нови свет се ствара. Италијански филозоф Антонио Грамши да, у тренутцима када се појаве “демони”, то је као сумрак пред зору. Даеш и Џабхат ал-Нусра су демони који на кратко попуњавају празнину између старог и новог света. Ми морамо да представимо нови свет, јер је то једини начин на који се можемо ослободити тих одвратних “демона”, који су узроковали толико несрећа.

Руско деловање у Сирији је променило равнотежу снага. У тренуцима када се држава говото распала, руско оружје у Сирији се појавило; није бранило режим, као што неки верују. Бранило је сиријску државу, Блиски исток, а вероватно и цео свет. Руска војна операција је веома значајна зато што ће умногоме утицати на даљи развој догађаја у региону.

Важно је разумети да је савремено сиријско друштво нестабилно, а да опозицију не чине само они који одрубљују главе. Политичка опозиција је у почетку била против милитаризације спора, али заливске монархије, Запад, и друге регионалне силе су покренуле свеобухватни оружани сукоб у Сирији.
А што се тиче ових што одрубљују главе, они нису опозиција; ако ишта, они су фашисти.  Анализа тренутне ситуације показује да је углавном понављање догађаја у Европи, између 1930-40. године, када су се СССР и САД ујединиле против фашизма. Садашњи догађаји неас поново гурају у том смеру. Када је Вашингтон схватио да губи контролу над ситуацијом, на брзину су отворили такозвани “други фронт”, на исти начин како је то урађено пред крај Другог светског рата.

Проучавао сам ово питање и постоје четири нивоа у односима између фашизма и Запада. Први ниво је “тајно финансирање”, од 1929. до 1932. године. Други ниво је “чудна тишина” у односу на ширење фашизма, од 1932. до 1939. године. Трећи ниво је “имитација рата” против фашизма, од 1939. до 1944. године., до искрцавања у Нормандији. И, најзад, четврти ниво, када је исход рата већ био јасан, почело је тотално непријатељство према фашизму. То је учињено да би се могло осигурати да није Совјетски савез једини заслужан за пораз фашизма. Данас, када Русија и њени савезници побеђују у Сирији, Сједињене државе су приморане да се придруже.

Простор између Каспијског и Средоземног мора је “тело" које постоји хаљадама година. Људе који тамо живе, уједињује не само економски простор, већ и њихова психологија. Курди, Арапи и Персијанци су браћа. Док Запад пропада, требало би да тражимо начине за уједињавање људи, али да би се то догодило, неопходно је да свима буду осигурана њихова законска права. Мислим да ће нас живот сам натерати да нађемо начине да изградимо тај нови простор.